Sa kakvim čuvanjem stajnjak ne gubi hranljive sastojke?

Stajnjak je sporedni produkt stočnih ekstremenata (izlučevine izmeta i mokraće), čijom se primenom poboljšava sastav zemljišta kada su organske materije u pitanju. Dejstvo najviše zavisi od njegovog hemijskog sastava, načina skladištenja, kao i načina njegove primene.

Hemijski sastav stajnjaka zavisi od ekstremenata i vrste prostirke, najčešće sena ili slame od koje je, kako navodi Darko Marković, savetodavac u PSSRS,  najefikasnija slama pšenice, jer sadrži najviše hranljivih materija i dobro upija tečnost.

"Količina prostirke zavisi od vrste materijala, vrste i starosne dobi grla, načina njihove ishrane, dužine boravka u štali, godišnjeg perioda, vrste i dužine ležišta, načina vezivanja grla itd", ističe ovaj stručnjak.

Zašto stajnjak ne ostavljati u gomilice na njivi i u kojim uslovima može čekati zaoravanje?

Pri normalnim uslovima kod štalskog načina uzgoja, stručnjaci iz oblasti stočarske proizvodnje preporučuju za goveda oko četiri kilograma prostirke, za konje oko tri kilograma, za svinje oko dva kilograma i za ovce oko jedan kilogram, s tim da se ta količina povećava ako se životinje drže na otvorenom.

Četiri stanja

Iako postoje velika odstupanja, prilikom planiranja đubrenja mora se imati u vidu da stajnjak sadrži skoro 80 odsto vode, oko 15 odsto organskih materija, dok oko pet odsto otpada na mineralne materije (makro i mikro elemente). Samo odgovarajućim čuvanjem, negovanjem i upotrebom, stajnjak ne gubi hranljive sastojke ili su ti gubici svedeni na minimum.

"U nekim zemljama stručnjaci preporučuju dodavanje superfosfata stajnjaku, čime se sprečava gubitak azota i fosfora, a povećava sadržaj suve materije. Tako npr. Francuzi preporučuju da se po grlu dodaje 500 grama superfosfata dnevno, dok se u Norveškoj praktikuje mešanje stajnjaka sa kompostom", navodi Marković.

Šta je potrebno znati za pravilnu manipulaciju stajnjakom?

U toku ležanja i sazrevanja, on podleže izvesnim promenama, naročito u količini i težini. Međutim, ukoliko se pravilno čuva i neguje, ti gubici su znatno manji. Prema stepenu razlaganja, razlikuju se četiri karakteristična stanja stajnjaka: sveži, poluzgoreli, zgoreli i potpuno zgoreli.

"Sveži stajnjak je stanje grube mešavine ekstremenata i prostirke, pri čemu se prostirka može izdvojiti, a razlaganje je u početnoj fazi. Poluzgoreli je samo delimično razložen, kada se prostirka može razlikovati, ali je već dobila tamniju boju i takav se najčešće upotrebljava za đubrenje", pojašnjava savetodavac, dodavši da zgoreli izgleda kao trošna masa u kojoj su se delovi prostirke raspali i njegova težina iznosi oko 50 odsto svežeg stajnjaka, a potpuno zgoreli ima izgled zemljane mase, pri čemu je proces razlaganja potpuno izvršen i takav je pogodan za prihranjivanje okopavina.

Dužina delovanja

U zemljištu, on se postepeno razlaže, pri čemu se biljna hraniva oslobađaju i služe za ishranu duži period. Trajanje dejstva zavisi od više faktora (osobine zemljišta, primenjene količine i sl.).

"Iskustva pokazuju da dejstvo na teškim zemljištima traje najmanje četiri godine, s tim što se u prvoj godini iskoristi oko 50, u drugoj 30, a u trećoj oko 20 odsto hranljivih vrednosti. Dužina delovanja u velikoj meri zavisi i od količine primenjenog mineralnog đubriva", napominje Marković.

Prema savetu stručnjaka, stajnjak prilikom izvoženja ne treba uzimati s cele površine đubrišta, jer se time stajnjak izlaže dodatnim gubicima, nego ga treba uzimati deo po deo, po celoj dubini, da bi se što manja površina izložila uticaju vazduha.

Poželjno da se izvezeni stajnjak odmah po rasturanju zaore. Međutim, to često nije moguće, pa da bi se do momenta upotrebe sačuvao od gubitaka, preporučuje se njegovo slaganje u veće gomile koje se prekrivaju slojem zemlje od oko 20 cm.