Subakutna acidoza buraga - uzroci, simptomi i prevencija

Subakutna acidoza buraga (SARA) je probavno metabolički poremećaj koji se sve češće pojavljuje u stadima muznih krava. Dovodi do poremećaja u procesima razgradnje hrane, pato-morfoloških promena na sluzokoži buraga u vidu parakeratoze i ruminitisa. Smanjuje se resorpciona površina sluzokože buraga i kao i stepen resorpcije proizvoda razlaganja hrane što dovodi do narušavanja metaboličke ravnoteže, pre svega do negativnog energetskog bilansa.

SARA utiče na smanjenje apetita pa i na pad proizvodnje mleka, povećava se osmotski pritisak sadržaja buraga, što dovodi do smanjenja vanćelijske tečnosti, odnosno do hipertonične dehidratacije. Usled ovih poremećaja smanjuje se zapremina krvi u cirkulaciji, a povećava se gustina i usporava njen protok u perifernim krvnim sudovima, a ovo uzrokuje laminitis.

SARA i laminitis najčešće prate jedno drugo

SARA utiče na stvaranje histamina i endotoksina koji izazivaju teške poremećaje u vaskularnom sistemu korijuma papaka. Ako proces duže traje može da dođe i do promene položaja falangijalne kosti i deformacije rožine papaka.

Istraživači su identifikovali dve proizvodne grupe u muznim stadima koje su najosetljivije na ovaj probavno metabolički poremećaj. To su krave u ranoj laktaciji (unutar prve tri nedelje nakon teljenja) i krave na vrhuncu DMI (10 - 14 sedmica nakon teljenja).

Krave u ranoj laktaciji su pod većim rizikom zbog smanjenog apsorpcionog kapaciteta epitela buraga, loše prilagođene mikroflore buraga i naglog uvođenja visokoenergetske hrane u obrok. Krave na vrhuncu DMI su u opasnosti zbog visokog nivoa isparljivih masnih kiselina (VFA) proizvedenih mikrobnom fermentacijom, koje preplavljuju puferski i apsorpcioni kapacitet buraga. Tada dolazi do pada pH vrednosti sadržaja buraga ispod kritične tačke od 5,5 što narušava normalan tok metabolizma.

Simptomi i uroci

Kod krava je relativno lako uočiti simptome: preživari refleksno prestaju da uzimaju hranu, usporava se preživanje, pojavljuje se blaga dijareja koju karakteriše pastozni izmet koji sadrži mehuriće gasova.

Uzroci ovom poremećaju mogu da budu različiti, a najčešći su:

• Obrok sa visokim sadržajem koncentrata: Ishrana sa velikim učešćem brzo fermentirajućih ugljenih hidrata, kao što su žitarice (kukuruz, ječam, pšenica), može da dovede do prekomerne proizvodnje isparljivih masnih kiselina (VFA) i mlečne kiseline u buragu.
• Obrok sa niskim sadržajem vlakana: Obrok, najčešće od zelene mase, koji sadrži malo vlakana može smanjiti proizvodnju pljuvačke i smanjiti puferski kapacitet buraga. Pljuvačka pomaže u neutralizaciji kiselina u buragu. Primer je lako svarljiv obični ljulj jer sadrži visoke koncentracije brzo fermentirajućih ugljenih hidrata i niske koncentracije fizički efikasnih vlakana što stvara preduslove za pojavu SARA.
• Nagle promene u ishrani: Brze promene u ishrani, posebno pri prelasku sa ishrane pretežno kabastim, na ishranu sa koncentrovanim hranivima, mogu poremetiti ravnotežu mikroflore buraga, čineći krave podložnijim acidozi.
• Biranje hrane: Krave imaju prirodnu tendenciju da selektivno konzumiraju određene komponente svoje ishrane. Ako krave selektivno jedu visokokoncentrovanu hranu i izbegavaju hraniva sa višim sadržajem vlakana, to takođe može da dovede do neravnoteže u buragu. Zbog toga obrok treba da bude dobro pripremljen i usklađen sa potrebama krava.
• Učestalost i vreme hranjenja: Nepravilan raspored hranjenja ili retki obroci mogu doprineti SARA-i. Krave koje se hrane velikim količinama koncentrata u jednom obroku mogu doživeti brzu fermentaciju i posledični pad pH buraga. Najbolje je da na hranidbenom stolu odnosno u jaslama uvek bude nešto hraniva.

Slab unos vode takođe može da doprinese pojavi SARA. Voda je ključna za održavanje odgovarajuće hidratacije i podržavanje rada mikroorganizama buraga.

Prevencija

Kada govorimo o prevenciji probavno metaboličkog poremećaja, onda treba pored jedinki posmatrati i grupe životinja, odnosno celo stado. A posebno ako govorimo o balansiranju obroka i prilagođavanju potrebama jedinki odnosno grupa u različtim delovima laktacije.

Konkretne preporuke su predstavljene i tabeli ispod:

VFA - isparljive masne kiseline; TMR - ukupno mešan obrok; SM - suva materija; NEL - neto energija za proizvodnju mleka; NDF - neutralna deterdžentska vlakna; DCAD - hranidbena katjonsko-anjonska razlika; eNDF - efektivna NDF; NFC - ugljeni hidrati bez vlakana.

Ukoliko dodajemo određene pufere u obroke, neophodno je dobro odrediti količine. S tim u vezi postoje sledeće preporuke u g/dan po grlu:

• Soda bikarbona - 110 - 225;
• Natrijum seskvikarbonat - 110 - 225;
• Magnezijum oksid - 50 - 90;
• Natrijum bentonit - 110 - 454:
• Kalcijum karbonat - 115 - 180;
• Kalijum karbonat - 270 - 410.

Pored navednog, neophodno je obezbediti kvalitetnu, čistu i svežu vodu za životinje. Pristup vodi mora biti jednostavan, lagan. Treba imati dovoljno mesta za napajanje, što znači dovoljne površine korita odnosno dovoljan broj pojilica.

Prevencija je bitna s obzirom da se klinički efekti odnosno ekonomski gubici javljaju sa zakašnjenjem, tj. posle acidotskog "udara".  Zbog toga je ona mnogo povoljnija od lečenja. Naravno, u težim slučajevima lečenje je nezaobilazno. Spečavanje pojave ovog poremećaja uključuje pažljivo formulisanje obroka, uspostavljanje ravnoteže kabaste (vlaknaste) hrane i koncentrata, postepeno uvođenje promena u ishrani, posebno posle početka muže, i osiguranje odgovarajućeg pristupa kvalitetnom izvoru vode. Rad sa inženjerima stočarstva na formulisanju obroka i praksi upravljanja u stadu je od suštinskog značaja za održavanje zdravlja i proizvodnje muznih krava.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor