Sve o proizvodnji proteinskog stočnog graška - setva je već krenula

U proizvodnji stočne hrane proteinska komponenta ima veoma bitnu ulogu. Zato, stočni proteinski grašak sve više dobija na značaju. Značajan je izvor svarljivih proteina u zrnu, sa sadržajem od 25-27 odsto proteina i sedam odsto lizina koji su od izuzetnog značaja u proizvodnji stočne hrane. Tehnologija proizvodnje i vreme sazrevanja omogućuje da žetva ove biljke bude u periodu neposredno pre ili odmah posle ječma, te nema velike opasnosti od visokih temperatura i suše kojih ima u istim fenofazama razvoja soje.

"Zrno stočnog graška u mešavini prekrupe žitarica veoma je kvalitetna stočna hrana. Može se koristiti u ispaši i ishrani na zeleno. Kosidbu za ishranu na zeleno treba obaviti u periodu od početka cvetanja, do početka formiranja mahuna. Stočni grašak se može koristiti i za proizvodnju silaže, najbolje u mešavini sa pet do 10 odsto žitarica", kaže stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne službe Niš Miljan Milojić za Agroklub i dodaje da je za njegovo iskorišćavanje za silažu, najbolje koristiti onaj u fenofazi mlečno-voštane zrelosti.

Sejati gde bilo, samo ne u monokulturi

Stočni grašak je leguminozna biljka koja zahvaljujući simbiozi sa bakterijom Rhizobium leguminozarum var. Vicia, vezuje atmosferski azot i na taj način poboljšava rezerve azota u zemljištu. Stoga je veoma dobra pretkultura svim ratarskim i povrtarskim vrstama, osim leguminozama. Kao biljka velikog habitusa i biomase, sa sposobnostima vezivanja azota, ima prednost u korišćenju kao zelenišnog đubriva, u cilju poboljšanja fizičkih i hemijskih osobina zemljišta.

Ovog proleća seje se kukuruz, ne i pšenica, stočni grašak, ali ne i soja

"Stočni grašak ne podnosi setvu u monokulturi. Najbolji predusevi su strnine i okopavine. Ova vrsta jednogodišnje krmne kulture uspeva na brdskim i ravničarskim terenima, na težim ili lakšim tipovima zemljišta blago kisele do neutralne reakcije."

Kada je u pitanju osnovna obrada, Milojić savetuje da treba da se obavi u jesenje-zimskom periodu na 25-30cm dubine. Predsetvena priprema treba da obezbedi kvalitetnu što ravniju mrvičastu strukturu zemljišta zbog kvalitetne setve i kasnije žetve.

Osnovno đubrenje treba da se obavi u jesen pod osnovnu obradu zemljišta u zavisnosti od agrohemijske analize zemljišta i sadržaja najbitnijih makroelemenata. Preporuka je da se zavisno od potreba biljke i plodnosti zemljišta primeni oko 60-70 kg/ha fosfora, 80-100kg/ha kalijuma i 50-60kg/ha azota. Najefikasnije je da se fosfor i kalijum zaoru u jesen, a azot unese pod predsetvenu pripremu zemljišta.

I pored činjenice da je vrsta iz grupe leguminoza, grašak sposoban da putem azotofiksacije sam vezuje atmosferski azot, na samom početku vegetacije potrebno je uneti izvesnu količinu azota kako usev ne bi zaostao u porastu.

Setva do kraja marta

Setva proteinskog graška može se obaviti žitnim sejalicama na međuredno rastojanje od 12,5-15cm. Optimalni rok setve jarog stočnog graška za područje Jugoistočne Srbije je od početka pa do kraja marta. Često se u pomenutom periodu jave suše i posejani usev graška teško i neujednačeno niče.

"Stoga nemamo kvalitetne useve i kvalitetan sklop biljaka, što je glavni razlog dobijanja niskih prinosa. Zbog usporenog i produženog nicanja u presudnim fenofazama razvoja, biljke pod uticajem suše stagniraju u rastu i razviću, smanjuju svoju produkciju biomase i na kraju i sam prinos", ističe naš sagovornik i dodaje da je svako kašnjenje u setvi praćeno sniženjem prinosa zrna kod zrnastih sorti i proizvodnji graška za zrno, kao i sniženjem visine biljaka i prinosa biomase što je važno u proizvodnji stočnog graška kao sirovine za senažu ili senažu u kombinaciji sa nekom raži ili ovsem.

Norma setve zavisi od načina iskorišćavanja, od apsolutne težine i krupnoće zrna, od vremena setve i od toga da li se seje u čistom ili združenom usevu sa raži ili ovsem. Za potrebe kosidbe preporuka je gušća setva u kombinaciji sa strninama 100-120kg/ha sa oko 15-20kg/ha ječma ili 20-30kg/ha ovsa. U čistoj kulturi setvu stočnog graška obaviti sa 200kg/ha semena, za proizvodnju za zrno u zavisnosti od krupnoće zrna.

Borba protiv korova?

Najčešće se odlično izbori protiv korova, ali je određena protiv njih i graškovog žiška ipak potrebna. Protiv širokolisnih i uskolisnih korova može se tretirati herbicidima koji se primenjuju u toku vegetacije od fenofaze dva do tri lista pa do pojave cvetnih pupoljaka.

"Tretiranje protiv graškovog žiška treba sprovesti u fenofazi precvetavanja i u fenofazi početka formiranja mahuna."

Žetva stočnog graška počinje kada je 75 odsto useva sazrelo. Prilikom vršidbe potrebno je smanjiti broj obrtaja na 500-550, povećati zazor između bubnja i podbubnja i podesiti jačinu vetrova. Sve u cilju smanjenog loma zrna graška i kvalitetne vršidbe.

Kako pravilno kombajnirati stočni grašak?

Oplemenjivački rad na stočnom grašku doprineo je stvaranju sorti sa jako izraženim viticama kojim se grašak dobro drži jedna biljka za drugu i tako u čistoj kulturi dobro bori protiv poleganja. Kvalitetan i stručan rad na selekciji i oplemenjivanju, doprineo je i stvaranju sorti koje daju odlične i vrlo kvalitetne prinose.

"Na tržištu semenske proizvodnje su sve zastupljenije sorte dobre tolerancije na setvu bez potpornog useva, krupnog i kvalitetnog zrna, visokog prinosa", kaže Milojić.