Svinjetina u EU skuplja, a pada joj proizvodnja?

Sve se manje svinjetine proizvodi u Evropskoj uniji. Iako rastu cene, rastu i troškovi uzgoja. Rekordne cene bi mogle podstaknuti uzgajivače da prošire svoj posao, ali ih u tome sprečavaju skupi propisi o stočarstvu, visoki troškovi, smanjena potražnja i širenje bolesti svinja. Sve ukazuje na dugoročni pad proizvodnje u EU, najvećem svetskom izvozniku ove vrste mesa, izveštava Reuters. 

Pogođena industrija

Za razliku od prethodnih ciklusa, evropski uzgajivači ove godine ne žure da ožive proizvodnju uprkos rekordnim cenama. Čak drugu godinu zaredom se očekuje silazni trend, čime će kumulativni pad biti oko 10 odsto. Analitičari takav sled događaja očekuju i u narednim godinama.

Ova je industrija u Evropskoj uniji u protekloj deceniji bila pogođena ruskim trgovinskim sankcijama, širenjem afričke svinjske kuge na zapadu i pandemijom COVID-19. Nakon oporavka od ove krize, uz pomoć naleta kineske potražnje, pritisak na proizvođače dolazi do vrhunca.

Od čega strahuju stočari?

Poljoprivrednici strahuju da će revizija EU pravila o stočarstvu, koja bi mogla postupno ukinuti kaveze i proširiti granice za industrijsko zagađenje na više farmi, koštati milijarde i delovati kako na izvozna, tako i na domaća tržišta.  

Zabrana kaveza i bokseva sektor će koštati oko 6.700 miliona evra?

Potencijalni uticaj promena, koje bi trebalo da budu finalizovane u narednoj godini, nije jasan jer još uvek nema dogovora o ciljevima održivosti između zemalja članica i Evropske komisije.

U studiji izrađenoj za COPA COGECA procenjuje se da će se do 2025. proizvodnja svinja smanjiti za gotovo četvrtinu, a cene porasti za gotovo polovinu do 2035. godine. 

Analitičari očekuju da će se na industriju jako odraziti fokus društva na dobrobit životinja i zaštitu životne sredine. 

Izuzetak Španija

Danska, koja je fokusirana na izvoz, zabeležila je najmanju brojnost svinja u poslednjih 25 godina. Efekti se osećaju i u drugim državama.

Izuzetak je Španija, ali i na španske proizvođače uticaj imaju rastući troškovi i još uvek uticaj epidemije.

Pritom u izvozu, nekonkurentne cene i slabija proizvodnja u EU ostavljaju više prostora dobavljačima u Brazilu i Sjedinjenim Državama da podmire potražnju iz Kine. To znači da je izvoz svinjskog mesa u EU, čiji se udeo u proizvodnji više nego udvostručio na 21 odsto između 2000. i 2020., možda dostigao vrhunac, a izgledi za budućnost nisu ružičasti.