• Koke nosilje
  • 27.10.2020. 10:00
  • Severnobački okrug, Vojvodina, Žednik, Subotica

Uzgoj kokošaka: Kad je najbolje vreme za nosivost?

Našao sam balans između uživanja u prisustvu pernatih životinja i prilike da to unovčim, kaže nam Darko Šmit iz Žednika kod Subotice koji je od stare kuće sâm napravio prostor za uzgoj živine i još uvek je dograđuje.

Foto: Depositphotos/anginta
  • 240
  • 24
  • 0

Tridesetogodišnji Darko Šmit iz Žednika kod Subotice ideju da se intenzivno bavi živinarstvom poslednje tri godine, dobio je već u detinjstvu.

"Kad smo još brat i ja bili klinci, imali smo ogromno dvorište gde je uvek bilo hiljade kojekakvih pernatih životinja. Meni je to nekako ostalo blisko. Kasnije, tinejdžeru uvek dobro dođe neki dinar sa strane pa sam tako uzeo sebi nekih par koka nosilja. Uvek zatreba jaje u kući, pa treba nekom komšiji 10-15 jaja i to je krenulo sa dvadesetak kokošaka. Kad se pročulo podigao sam broj na 50 kokošaka, a onda mi ni to nije bilo dovoljno", kaže Šmit za Agroklub i dodaje da kad je sam došao i u situaciju da sebi priušti, uzeo jednu skromnu, staru kućicu sa poprilično zaraslim dvorištem u kom je počeo da gradi objekte od nule.

Jaja zdravija kod kokošaka u slobodnom sistemu uzgoja

"Iz godine u godinu jato je raslo, dok nisam došao do brojke koju imam sad."

Živina za priplod

Takođe, kad se pojavila potreba za proširenjem jata koka nosilja, naš sagovornik je počeo uporedo da uzgaja guske, patke, domaće i pazinske ćurke, ukrasnu živinu poput divljih pataka, morki ili biserki i drugo. Njihov broj se svodi na oko 200, te ih sagovornik koristi isključivo za rasplod.

"Selektujem matična jata i bavim se prodajom male živine, odnosno izleglih ćurića, pačića i guščića", kaže nam Šmit objašnjavajući nam kako je sâm napravio svoje inkubatore.

Palanira da proširi jato koka nosilja

Saznajemo i da od oko 400 kokošaka koje tek treba da postanu noseće, trenutno ima 200 produktivnih koka nosilja od kojih stiže prihod prodajom jaja.

"U suštini, razlika u starosti koka je uvek u šest meseci između dva jata, onda ih smenjujem."

Vrlo važno održavanje temperature

U početku je, kaže, jednodnevne piliće uzimao ranije, kad je relativno hladno, da bi kokoška bila zdrava i krenula sa nosivošću već tokom juna, najkasnije u avgustu kako ne bi imao smanjenu produktivnost. To se ispostavilo kao greška... 

"Veoma je teško održati temperaturu ako je veliki objekat, a malo jato, i može doći do velikog broja uginuća ili se pile ne razvije kako treba. Potrebno im je poprilično toplo vreme, nekih 30 i više stepeni. Tako da sam pomerio kupovinu jednodnevnih pilića za maj i pomerio nosivost za dva meseca kasnije. Tu sam u suštini imao najviše poteškoća. Uslovi su veoma bitan faktor i, definitivno, kvalitet hrane, ali pored sitne razlike između cene proizvođača nisam video neku bitnu razliku u produktivnosti", objašnjava naš sagovornik koji je pomoć imao uglavnom pretraživajući internet i konsultovajući se sa prijateljem koji se, kako nam kaže, bavi živinarstvom već godinama.

Mađarski podsticaji i povećanje jata

U planu mu je subvencija koju daje mađarska vlada - bespovratnih kredita sa učešćem od oko 20 odsto. 

Uzgoj koka čistih rasa u malim dvorišnim jatima

"Čekam da se pojavi konkurs koji meni odgovara, a ne želim da mi gazdinstvo zastareva kako ne bih došao u situaciju da izađe konkurs koji zahteva da gazdinstvo bude godinu dana staro, a moje bude dve", pojašnjava nam Šmit pričajući nam da mu je plan da u naredne tri do četiri godine poveća brojnost jata na najmanje 500 koka nosilja i sklopi dogovor sa nekim velikim proizvođačem.

"Jedan lanac supermarketa je ove godine krenuo isključivo sa prodajom jaja iz slobodnog uzgoja, takođe mogu da se baziram na lokalne markete koji bi mogli da plasiraju moje proizvode. Na kraju krajeva pijaca je uvek dostupna. Da bih ušao u promet sa lokalnim prodavnicama i, eventualno, nekim manjim restoranima treba mi proizvodnja od 10.000 jaja mesečno."

Ogroman profit mu nije prioritet

Kako kaže, svakako je veća produktivnost ukoliko su koke u kavezima i to je do ličnog izbora.

"Meni nije bio prioritet stvarati imperiju i ogroman profit. Sve je krenulo kao hobi i koja para sa strane. Ko želi da profitira od ovoga, bolja varijanta bi bila kavez zato što je produktivnost bolja. Svakako je matično jato zdravije kada je napolju na slobodi, a jaja su mnogo boljeg kvaliteta", zaokružuje svoju priču Darko Šmit.


Tagovi

Koke nosilje Darko Šmit Jaja Slobodno jato Prostor za uzgoj Uzgoj kokošaka Ukrasna živina


Autor

Aleksa Jadžić

Više [+]

Sasvim običan dan jednog mladog čarobnjaka je stalna želja za učenjem koja je Aleksu uvela u zakovitlani točak novinarstva kroz objave portala iSerbia i zvuke Radio Beograda 2.