Valjevska jagnjad preko Makedonije u Evropsku uniju

Ova godina nije bila naklonjena odgajivačima ovaca, pre svega zbog niske cene na tržištu, pa je sve manja i potražnja za priplodnim grlima. Ekspanzija ovčarstva u valjevskom kraju počela je pre skoro deceniju, a Dragan Milošević iz sela Beomužević pre tri godine počeo je da se bavi ovim uzgojem. Međutim, zbog situacije kakva trenutno vlada na tržištu, rado bi izašao iz ovog posla. 

"Per tri godine nabavio sam 30 jagnjadi, a ove godine imam stado od 80 grla. Polovina su već odrasle ovce. Ovog proleća kada su to bila jagnjad nije bilo ni plasmana, a ni dobre cene. Ona je pala na 170, 180 dinara. Da mogu sve bih ovo rasprodao, ali još uvek imam ugovornu obavezu sa JP Agrorazvoj. Sa ovim cenama ovo nikako ne ide i ništa nije bolje nego neka druga proizvodnja", kaže Milošević.

Opada tražnja

Prema zvaničnim podacima JP Agrorazvoj valjevske doline, na području Valejva ima oko 10.000 umatičenih grla sjeničke pramenke. Do te cifre se stiglo zahvaljujući dugogodišnjim podsticajima za nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Sistem je bio jednostavan, poljoprivredni proizvođači su na osnovu ugovora o zanavljanju dobijali jagnjad uz obavezu da vrate određeni broj grla u narednih pet godina. Ta grla su kasnije davana drugim proizvođačima koji su izrazili želju da se bave ovčarstvom, pa se na taj način uvećavao broj grla sjeničke pramenke u valjevskim selima.

Ugovor o zanavljanju potpisalo je 186 uzgajivača, od tog broja 120 je aktivno, dok su preostali ugovori istekli, ali se uglavnom radi o onima koji nisu ispunili sve ugovorne obaveze.

Cena jagnjadi niska, ali broj umatičenih grla se povećava

Međutim, s obzirom da je u proteklim godinama došlo do potpunog zanavljanja stada i oni koji su želeli da se bave ovom granom poljoprivrede, preveli su neumatičena stada u umatičena zbog čega je i opala tražnja. Zbog toga ove godine nisu ni bila predviđena podsticajna sredstva za ovčarstvo, saznajemo iz JP Agrorazvoj valjevske doline.

Potpisan ugovo o izvozu 20.000 grla

Od početka godine postoji problem sa plasmanom i cenom jagnjadi, ali bi sadašnja situacija možda mogla i da se promeni ukoliko zaživi izvoz na druga tržišta. Pre manje od mesec dana krenuo je izvoz jagnjadi u Makedoniju, odakle bi se jagnjeće meso plasiralo u zemlje Evropske unije. Razlog zašto posao ide preko Makedonije je što njihova klanica ima određene izvozne kvote jagnjadi za tržište EU.

Za sada je potpisan ugovor o izvozu 20.000 grla, a 9.000 već je isporučeno. Nosilac posla je preduzeće "Gold Drove" iz sela Popučke kod Valjeva, koja već deceniju izvozi stoku za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Cene jagnjetine u Evropskoj uniji dostigle vrhunac u ovoj godini

"Da nije ugovoren ovaj izvoz, ovčari ne bi znali šta da rade sa jaganjcima jer je otkupna cena pala na 160 dinara po kilogramu. Mi plaćamo od 200 do 220 dinara, i to je malo, ali tržište je takvo, ako bude viša cena, klanica će se okrenuti drugim dobavljačima. Trebalo bi da cena bude viša bar za 10 ili 20 dinara. Već smo izvezli 9.000 grla, imamo opremljene objekate koji ispunjavaju sve standarde za izvoz živih životinja, a otkupna mesta su nam u Peckoj, Leliću, na Stavama i u Kosjeriću", napominje Nenad Simić, vlasnik firme "Gold Drove". 

Izvoz jagnjadi ovakav kakav jeste mogao bi biti neko prelazno rešenje dok se u Srbiji ne pokrenu prerađivački kapaciteti i ne počne se sa direktnim izvozom. Sa ekonomskog gledišta to bi bilo mnogo bolje za same proizvođače koji bi u tom slučaju imali više cene, jer kvalitet postoji.