"Kada bi neko hteo da umrem, samo neka mi kupi stan i kaže da na četvrtom sprati moram da živim. Sigurno ću umreti za godinu dana", kaže Voja.
Pašnjaci Ležimira jedno su od retkih mesta u Sremu gde još ima pastira. Ovo zanimanje je potcenjeno, a broj onih koji su spremni ovim da se bave sveden na minimum. Ipak, Vojislav Voja Vozarević ovce čuva od petog razreda osnovne škole, sve do danas, kada je u šestoj deceniji.
"Za čobana se treba roditi, a potom voleti i razumeti. Nisu to više one stare ovce, kad čobanin popije pola litre rakije, pa se izvrne. Toga nema", kaže Voja za RTV i dodaje da je problem što mladi ne rade, a žele prihod: "Mora da se radi, a oni danas sede po kafićima i ujutro spavaju do 10,11 sati. To je najveće zlo i problem".
Kako kaže, jedno četvoročlano domaćinstvo, sa sedam, osam jutara zemlje i 100 ovaca može da živi bolje od proseka, uz napomenu - da se ne rasipa.
Nikada nije bio na moru, niti u banji. Ali ne žali, jer ga to ne privlači. "Kada bi neko hteo da umrem, samo neka mi kupi stan i kaže da na četvrtom sprati moram da živim. Sigurno ću umreti za godinu dana", naglašava Voja.
Izvori
Tagovi
Autorka
