• Šume
  • 22.08.2020. 14:00
  • Kolubarski okrug, Valjevo

Gazdovanje valjevskim šumama koči administracija?

Grad Valjevo jedan je od retkih gradova u Srbiji koji ima staraoca nad šumama u svom vlasništvu, ali da bi sva zakonska rešenja i strategije mogle da se primenjuju, već duže vreme čeka se saglasnost gradske Skupštine.

Foto: Sanja Dovečer
  • 75
  • 9
  • 0

Površina šuma kojom gazduje JP Agrorazvoj valjevske doline veća je od 500 hektara, a kada bude usvojen i dokument Osnova gazdovanja šumama grada Valjeva od strane Skupštine grada, biće rešeni problemi pošumljavanja, zaštite ili seče stabala. 

"To gazdovanje nije počelo u punom kapacitetu. Do sada je urađena identifikacija parcela. Na svaku je moralo da se ode i utvrdi stanje na terenu, jer se neke vode i kao poljoprivredno zemljište. Predstavnici ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprava za šume obišla je takođe teren i obavila identifikaciju, a istovremeno je sagledano i stanje u kome se nalaze. S obzirom da su šume od izuzetnog značaja, napravljen je desetogodišnji plan kojim je predviđeno, između ostalog, način na koji se pošumljava ili uklanjaju bolesna stabla", objašnjava direktor valjevskog preduzeća Bojan Bošković. 

Konkretna zaštita šuma 'na čekanju'

Šume su važan prirodni resurs koji zahteva odgovorno gazdovanje zasnovano na dugoročnom planiranju i racionalnom korišćenju

Šume kao važan prirodni resurs

"Prilikom gazdovanja šumama osnovno je da se one zaštite, sačuvaju, da se vodi računa da se uklanjaju bolesna i osušena stable i dokument koji sve to predviđa trebalo bi da se usvoji na nekoj od predstojećih sednica Skupštine grada, kako bi mogli da se donose godišnji planovi. To je značajno kako bi se počelo sa konkretnim poslovima. Ovo je prvi put da se ozbiljno pristupilo gazdovanju šumama u valjevskom kraju."

Drveće u parkovima staro pola veka pada na vozila

Najveće površine šuma u vlasništvu Grada Valjeva su na Divčibarama i u najvećem gradskom parku "Pećina", a prema rečima Boškovića, starost drveća je preko 50 godina. Nedavno je drvo iz ovog parka palo na vozilo koje se kretalo na regionalnom putu koji prolazi pored parka, a potpuno su uništena još tri vozila koja su se nalazila na parkingu. 

"Na Divčibarama ima dosta sasušenih stabala koja treba ukloniti, a potom te prostore pošumiti, ali u taj posao se ne može dok se ne dobije saglasnost Skupštine grada. U parku "Pećina" stanje drveća nije tako loše, ali je reč o veoma starim stablima posađenim pre 50 i više godina. To je i razlog zašto je nedavno palo jedno drvo. Naizgled ono je bilo zdravo, ali je korenov sistem bio oštećen", kaže naš sagovornik.  

Šumama protiv poplava

Iako deluje da je valjevski kraj bogat šumama, stručnjaci kažu, da je šumovitost poslednjih godina opala, a ni kvalitet šuma nije na zavidnom nivou. Takođe, sve su češće poplave. Bujice nastaju brzo, nose zemlju, kamenje, đubre, stvaraju klizišta, zagađuju obradivo zemljište. Kvaliteno pošumljavanje smanjilo bi bujice

Za pošumljavanje - lokalnim samoupravama preko 35 miliona dinara

"Godine 2014. imali smo priliku da čujemo da se poplave onakvih razmera dešavaju jednom u 100 godina. Onda smo pre nešto manje od dva meseca u Ljuboviji kada su odneta tri mosta, ponovo čuli da se takve poplave dešavaju jednom u sto godina. Izgleda da tih 100 godina vrlo brzo pođe", kaže šumarski inženjer Dragić Tomić i dodaje da zbog promene klime sve će više biti tih jakih i obilnih kiša u kratkom periodu i bilo bi dobro da se počne sa preventivnim delovanjem.

Kako preventivno delovati?

Prvo i osnovno je na bujičnim vodotokovima graditi pregrade. One koje postoje građene su 80-tih godina.

"Bujične pregrade se grade da bi se zaustavila snaga reke i da ona posle određenog rastojanja nema više tu rušilačku moć. To je tehnička mera, a ono što je prirodno i što umanjuje poplave su šume. Kiša kada pada kroz lišće, manje je stiže do tla i voda tad prati korenje drveta i prodire duboko u zemlju, ali kada ta ista količina vode padne na livadu, ona brzo otekne. Još ako je u pitanju padina, onda će sa sobom odneti i plodan površinski sloj zemljišta."

Uprava za šume poklanja sadnice onima koji žele da pošume svoje imanje

Do 80. godina prošlog veka rađeno je pošumljavanje erozivnih područja, odnosno livade i njive gde se ne može ništa sejati i to bi država trebalo da radi, ali i da stimuliše vlasnike takvih parcela da ih pošumljavaju. Šumovitost u Kolubarskom okrugu je ispod 23 odsto, a oko 70 odsto je u privatnom vlasništvu. 

Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" posle velikih poplava 2014. godine uradio je studiju kako da se Kolubarski okrug zaštiti od poplava. Malo šta od predloženog je do danas urađeno, naročito u oblasti preventivnog delovanja. Ove godine Grad Valjevo je konkurisao za za dodelu sredstava Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2020. godini, ali zbog nepotpune dokumentacije, razmatranje konkursne dokumentacije nije uzeto u razmatranje


Tagovi

Pošumljenost Valjeva Šume Valjeva Bojan Bošković Seča šuma Stara stabla Dragić Tomić Zaštita od poplava Erozija


Autorka

Sanja Dovečer

Više [+]

Novinarka sa iskustvom od 18 godina. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.