Vratio se iz inostranstva, kupio pola sela i zasadio različitim sadnicama drveća

U pograničnom području Srbije i Bosne i Hercegovine, u svoje rodno selo Rogačica, koje pripada opštini Bajina Bašta i nalazi se uz reku Drinu, naspram Višegrada, vratio se Radosav Sekulić nakon što je dugo vremena radio u inostranstvu.

Odrekao se nasledstva, a kada je odlučio da se vrati svome selu, mukotrpno stečeni novac uložio je u kupovinu napuštene zemlje i parcela od rođaka i komšija, tako da sada poseduje površinu od 72 hektara.

Posadio endemičnu vrstu mečiju lesku

Što je najvažnije, livade nisu prazne. Zasađene su divljim trešnjama, crnim orahom, zimzelenim drvećem i endemičnom vrstom mečijom leskom. Posadio je, priča nam, nekoliko hiljada mečije leske jer je veoma retko i zaštićeno drvo, te ga zbog toga treba što više proizvesti.

"To je veoma plodno drvo i sama tehnika proizvodnje je jako skupa. Stručnjaci kažu da jedno drvo ove endemične vrste, ako je uvrnuto po pravilima, na licitaciji može da se veoma skupo proda", ističe Sekulić.

Bitno je, dodaje, zaštititi biljku od samog početka da bi opstala, okresivati je i skidati godišnje grane kako bi bila što bolja i bujnija. Prema njegovoj proceni, mečija leska može da naraste tri metra preko panja, što znači da se za 30 godina može očekivati prva prodaja.

Crni orah i divlju trešnju uzgaja kao tehničko drvo

Osim leske, Radosav je posadio i nekoliko hiljada sadnica crnog oraha i divlje trešnje, pretežno na parcelama pored same reke Rogačice.

"Odlučio sam se za orah i divljku trešnju jer su veoma dobri kao tehničko drvo. Karakteristično je da su orasi okresani skoro do vrha jer je važno da imate i tehniku i plod", objašnjava ovaj neobični domaćin, navodeći i kako je potrebno proizvesti tehničko drvo bez čvorova i sa određenom tvrdoćom kako bi ga mogao plasirati i prodati na zapadu.

Kaže da su sva stabla, dok su mlada, veoma savitljiva pa je lako okresati i seći grane do debla, a da sadnice proizvodi sam.

Ograda od crnogorične šume

Jedan deo imanja, od 25 hektara, ograđen je od četinarske šume i do svih svojih parcela stiže automobilom.

"Ako idete oko imanja koje je površine oko 25 hektara, možete videti da je na svakih metar posađeno smrčevo drvo što predstavlja živu ogradu da izgleda lepo, ali i da neke životinje ne mogu da prođu. U prevodu, ima tri hiljade sadnica smrče jer je na metar razmak između sadnica", pojašnjava Sekulić dok nam pokazuje imanje na kom je sve posađeno pod konac.

Dodaje da za sav posao i trud ima podršku porodice i prijatelja. Na kraju razgovora poručuje: "Opomenuo bih naše ljude koji rade po inostranstvu da se vrate ognjištu i selu, te da nijedna banka ne može dati novca koliko mu može dati zemlja koju obrađuje. Zemlja nikada nikog nije ostavila gladnog, ali ona traži radnika, a ne neradnika."