Kako i kada obaviti rezidbu četinara?

Bez obzira da li se radi o mediteranskom, kontinentalnom ili planinskom regionu, sa svim temperaturnim amplitudama koje sami po sebi imaju, želja hortikulturista i baštovana da u svojim projektima i dvorištima imaju neki od velikog broja vrsta četinara, nikako ne jenjava.

Unutar same kategorije ovih biljnih vrsta, postoji ogromna lepeza varijeteta sa svim njihovim karakteristikama. Od poleglih Juniperusa u čitavom spektru boja, preko vrsta iz rodova Pinus i Cedrus, Thuja, Cupressus, Abies, do za mene definitivno kraljica svakog dvorišta, srebrnih smrča Picea pungens, sa obiljem varijeteta.

Sve četinarske vrste imaju niz specifičnosti i zahteva prema uslovima sredine, više nego bilo koja druga biljna vrsta. Veoma su specifični kako po pitanju samog zemljišta tj. njegove drenaže, temperature kao i same zagađenosti vazduha, gde sve vrste ne vole zagađene gradske sredine sa velikom količinom betona i veoma žarkim letima.

Rezidba je krucijalna kod uzgoja četinara

Veoma su često kupci i uzgajivači četinara fascinirani njihovom lepotom prilikom kupovine, posmatranjem raznih fotografija četinara na internetu itd., ali se još češće upravo isti ti ljudi žale na kvalitet i izgled njihovih biljaka, traže rešenje i sugestiju "kako ih održavati, kako ih lečiti, čime ih prskati, čime ih đubriti?" dok se jako mali broj ljudi seti krucijalne stvari, a to je rezidba.

Kada su u pitanju četinari, ljudi ne pitaju kako se oni režu, već zbog čega se režu? Odgovor je enormno dugačak, a između ostalog dovoljno je reći da nakon rezidbe biljka izgleda jedrije, zdravije, kompaktnije, gušće, pravilnog rasta i očuvanog habitusa.

Međutim da bi svi navedeni epiteti bili vidljivi u samoj stvarnosti, strogo se mora voditi računa o određenim pravilima u samom orezivanju.

Rezidbu ne obavljati u vlažnim periodima godine

Jedan od veoma bitnih parametara jeste vreme obavljanja same rezidbe. Ono je često u direktnoj povezanosti sa klimatskim faktorima datog regiona u kom se biljke nalaze, ali generalno mora da se vodi računa da se rezidba četinara ne obavlja u vlažnim periodima godine, kakva je najčešće jesen. Ovo je naročito važno ako su u pitanju jači rezovi, tj. veći preseci kada novonastala rana predstavlja "ulazna vrata" za mnogobrojne patogene prouzrokovače bolesti, naročito kod vrsta iz roda Picea spp. Nije dobro rezati ni u toku jakih zima sa niskim temperautrama pa se zato dolazi do prostog rešenja da je biljku najbolje rezati kada se već izlazi iz zime, nakon opasnosti od delovanja niskih temperatura, a pre kretanja vegetacije tj. dok biljka "još uvek miruje". Na ovaj način postiže se relativno brzo zaceljivanje rana, a novonastali prirasti sakriće sva rezana mesta i biljka će relativno brzo biti kompaktna.

U samoj vegetaciji može da se orezuje, kod nekih vrsta četinara, na manjim prirastima, kako bi se optimizovao rast i obezbedila kompaktnost i gustina biljke jer kod nekih vrsta kao sto su Pinus mugo, Pinus brepo, upravo to prikraćivanje mladih prirasta dovodi do jako velike gustine i kompaktnosti same biljke.  

Drugi bitan parametar jeste kvalitet alata kojim se rezidba obavlja. Alat tj. makaze kojima se obavlja rezidba mora da na biljci pravi oštar i pravilan rez kako ne bi ostavljao zarubljene i zgužvane ivice reza jer u tim situacijama rana sporo zarasta, usled čega je mnogo veća mogućnost naknadnih infekcija.

Kakve makaze za rezidbu je najisplativije kupiti?

Treći bitan parametar je izbor onog šta se reže. Osnovno pravilo je da se biljka obiđe više puta i detaljno pogleda kako bi se izbegao pogrešan i bespotreban rez jer mnogo puta je bolje neku granu poviti i podvezati nego je prikratiti.

Cilj je očuvanje kompaktnosti i podmlađivanje biljke 

Kada se grana skraćuje, to se radi uglavnom do pupoljka koji se želi ostaviti kao nova produžnica skraćene grane, a sve u cilju očuvanja kompaktnosti i podmlađivanja biljke. Osim toga, osnovna odlika četinara je da su spolja zeleni dok unutrašnjost starenjem biljke bude ogoljena tako da se u tom slučaju rez radi samo do onog dela grane na kom ima vitalnih pupoljaka koji bi nastavili dalji razvoj, a nikako do odrvenelog dela grane koji je ostario.

Ovo se radi iz razloga jer četinari, za razliku od šiblja i drveća, jako teško aktiviraju spavajuće pupoljke iz odrvenelih starih grana. U ovoj situaciji postoji par izuzetaka, ali generalno je mnogo bolje pridržavati se ovog pravila.

Rezidba obolelih četinara

U praksi se najčešće susrećemo sa tim da se rezidba četinara uglavnom radi kada se oni iz nekog razloga "razbole". Rezidba obolelih četinara ima par pravila kojih se značajno pridržavati kako bi se obolela biljka oporavila.

Prvo je da se inficirani biljni delovi uklanjaju u potpunosti, najčešće rezidbom do zdravog tkiva, a nekada i zdravog tkiva u dužini od dva do tri centimetra.

Drugo veoma bitno pravilo je da se prilikom rezidbe obolelih biljaka, nakon svakog reza alat mora dezinfikovati, nekim od sredstava za dezinfekciju, kako se infekcija samom rezidbom ne bi još više proširila na samoj biljci.

Kao treće, biljke koje su obolele moraju se umereno rezati, a nikako veoma jako iz razloga što već iscrpljen četinar usled dejstva nekog patogena prouzrokovača bolesti, neće imati snage da pretrpi stres uzrokovan jakom rezidbom i veoma često dolazi do njegovog potpunog propadanja.

Na kraju, četinari iako godinama loše rezani, nepravilnog rasporeda grana u prostoru mogu se uz malo mašte i kreativnosti, poštujući sve kodekse adekvatne rezidbe, pretvoriti u tzv. "Pom Pom" forme biljaka za one ljubitelje istočnjačkih metoda uzgoja.