Kako zaštititi ukrasno grmlje od snega i niskih temperatura?

Nepovoljne zimske vremenske prilike kao što su sneg, vetar i mraz, mogu imati negativno dejstvo na biljke. Kako ne bi došlo do njihovog smrzavanja ili propadanja, primenjuju se različite mere koje im pomažu da adekvatno prezime. Pravilna zaštita biljaka obuhvata različite postupke kao što su zaštita korenovog sistema, zaštita stabla i debla, zaštita izdanaka i drugo, a često i celih biljaka istovremeno.

Najčešći problemi koji se javljaju za vreme zimskih uslova su pojava lomljenja grana, stabala ili krošnje, pukotine nastale usled formiranja ledene kore (mrazopucine), izmrzavanje ili propadanje korena usled niskih niskih temeperatura, pojava ledene kore i slično. Za svaki od pomenutih problema praktikuju se oblici zaštite koje odgovaraju tipu vegetacije kao i starosti samih biljaka.

U narednom tabelarnom prikazu navedene su najčešće mere zaštite od zimskih uslova koje se pominju u praksi i stručnoj literaturi (Atanasijević, 2002):

Oštećenja ruža od mraza

Ladislav Ševar, iz rasadnika Ševar na Petrovaradinu, na primer ističe značaj pravilne pripreme ruža za prezimljavanje. Kako kaže, oštećenja od mraza najčešće su uzrokovana greškama u nezi, odnosno sadnjom na zasenčenim mestima, presuvim i preteranim đubrenjem biljaka, preranim kopanjem zemlje i rezanjem dugostabnih u septembru i oktobru, što podstiče njihov rast i odlaže odrvenjavanje izdanaka.

"Grmovi, koji su u opasnosti od oštećenja od mraza, uključuju ruže čiji izdanci nisu imali vremena da ojačaju. Nakon pojave prvog mraza, svakako pre zamrzavanja, neophodno je prekratiti grane na 1/2 dužine, dok se kraće grane prekraćuju za 1/3 dužine. Uporedo uz prekraćivanje, otklonjaju se trule, ispucale i bolesne grane. Osim okopavanja, baza grma može se zagrnuti zemljom, pri čemu je uvek bolje odabrati peščano zemljište u odnosu na humusno", naglašava Ševar.

Sadnja ukrasnog drveća i žbunja u vrtu

Takođe dodaje da dodatna zaštita ruža od mraza uključuje i primenu debelog sloja malča. Osim toga, može se dodati seno, borove iglice, lišće, i kao dodatna zaštitu, zimzelene grane. Sve naslage malča i zaštite pažljivo se uklanjaju u proleće, tek kada se tlo u potpunosti ne odmrzne.

Zaštita zavisi od jačine zime 

Zemljište oko osnove grma ruža neophodno je očistiti od trulog lišća i nečistoća, a tlo oko korena otkopati pre nego što je počelo zamrzavanje. U području umerene zime humka se zagrće do visine 15 - 20 cm odnosno do 30 cm u području hladne kontinentalne zime. Ako je temperatura tokom zime ispod 7°C duže vreme, bez snega obavezno je zaštititi ovo cveće. Ako je zemlja smrznuta veći deo zime, a verovatnoća je da će temperature pasti ispod -12°C, bez snežnog pokrivača, ovo cveće je neophodno prekriti.

"U podneblju gde su niske temperature vrlo retke, ali zimi ima mnogo učestalih kiša, tlo će biti većinom natopljeno. U tom slučaju je bolje ne prekrivati ih,  jer vlažnost može podstaći razvoj gljivičnih i drugih bolesti", objasnio je naš sagovornik.  

Opasnost za četinare težak i vlažan sneg

Osnove nege i zaštite četinara za vreme zimskih uslova za Agroklub dao je Vladan Ćosić, iz rasadnika Jalovik, istoimenog sela kod Vladimiraca. Kako je objasnio, četinari su generalno veoma otporni na zimu i niske temperature. Najveći problem može predstavljati težak i vlažan sneg u kombinaciji sa jakim vetrom. Pritom su najpogođenije mlade biljke, nedovoljno prokorenjene i sa neočvrslim stablom, iako se oštećenja u vidu polomljenih grana mogu sresti i na odraslim stablima.

"Kroz naše višedecenijsko iskustvo nismo imali problema u vidu oštećenja i promrzlina čak ni pri temperaturama od 25 stepeni ispod nule. Četinari gajeni u saksijama takođe su pokazali otpornost na niske temperature", istakao je Ćosić.

Ukoliko sneg predugo ostane na živoj ogradi, zimzelenim žbunovima i drveću, njegova velika težina može dovesti do rascepa grana. Težak i mokar sneg može izvaliti celu biljku ili iskriviti neki njen deo. Posebno su osetljivi one koje imaju vertikalni rast. Sa takvih, neophodno je što pre otresti težak sneg sa grana.

Pažljivo vezivanje

Kod većine četinara, mlada sadnice povezuju se trakom ili kanapom na nakoliko mesta i time sprečava lomljenje ili odvaljivanje grana pod težinom snega. Najbolje je kada se spiralno omota od dna do vrha.

"Ali kada se to radi ne treba stezati kanap, već ovlaš pritegnuti grane prema centralnom stablu. Ukoliko je područje na kome je posađen mladi četinar vetrovito, te može doći do većih snežnih nanosa, pored mlade biljke se pobija drveni kolac i biljlka privezuje za njega", objasnio je naš sagovornik.

U rano proleće biljke se oslobađaju i neoštećene počinju da napreduju. Ukoliko i ima nekih manjih oštećenja, orezivanjem pojedinih grančica i grana dobija se lepša, gušća krošnja, a ona oblikovanija i sposobnija da izdržaće teret sledećeg snega, a tom merom ujedno se odstranjuju i njeni oštećeni delovi.