Komorač: Biljka skromnih zahteva i velike koristi

Komorač (Foeniculum vulgare) važna je lekovita i aromatična biljka. Kod ove biljke nadzemna, lisna masa osuši se svake jeseni da bi narednog proleća izrasli novi izdanci iz razgranatog korenovog sistema, koji je veoma dubok i vretenast. 

S obzirom na svoje mediteransko poreklo, zahteva umerenu klimu, odnosno, topla leta i blage zime. Iako seme počinje klijati već pri šest do osam stepeni, optimalna temperatura klijanja je 15 stepeni, kada će biljke niknuti za 8 do 12 dana. Odrasle biljke započinju sa vegetacijom vrlo rano u proleće (na početku marta). 

Komorač je biljka dugog dana pa cvetanje započinje kada dan postane duži od 13,5 sati, a biljka ima najmanje sedam do osam razvijenih listova. Cvetanje je dosta razvučeno. To praktično znači da u prvoj godini traje od početka jula do kraja avgusta, a u sledećim godinama, od sredine juna do sredine jula. Redovna je i istovremena pojava cvetova i nezrelih i zrelih plodova. U skladu sa dugim razdobljem cvetanja, produženo je i dozrevanje plodova. Hladno i kišovito vreme tokom cvetanja uzrokuje lošu oplodnju, a time neizostavno i nizak prinos plodova. Potraje li tako i tokom faze zrenja, smanjiće se i udeo eteričnog ulja.

Komorač ne ide u plodored

S obzirom na tip zemljišta, najbolje mu odgovaraju srednje teška tla bogata humusom. Duboka i plodna, neutralne reakcije, dobrog vodnog i vazdušnog režima, kao što su crnica, černozem, crvenica. Niske prinose daje na vrlo rastresitim, peskovitim zemljištima, kao i na hladnim i vlažnim pseudoglejima. Kada se preobilno đubri azotnim đubrivima, razvija se bujna zelena masa sa premalo cvetova i plodova.

Zato što se iskorišćava od tri do pet godina, komorač ne nalazi mesto u plodoredu. Najbolje ga je uzgajati nakon useva koji su đubreni organskim đubrivima (plodovito povrće, kupusnjače) jer traži humusno tlo, ali ne i direktno đubrenje. Biljka se ne sme gajiti na površini na kojoj su prethodno uzgajane vrste iz porodice štitnjača (Familija Apiaceae) kao što su šargarepa, peršun ili celer jer ih napadaju iste bolesti i štetočine. Na istu površinu na kojoj je već uzgajan, komorač može doći nakon tri do četiri godine.

Pri izboru površine za uzgoj, trebalo bi se rukovoditi zahtevima biljke za tipom zemljišta, ali i potrebom za vrlo ranom prolećnom obradom (rana priprema za setvu ili sadnju, rana kultivacija narednih godina zbog ranog kretanja vegetacije), koja je moguća tek na dobro ocednim terenima. Višegodišnje korove treba uklanjati totalnim herbicidima pre mehaničke obrade. Takođe treba uraditi hemijsku analizu zemljišta da bi se utvrdio stepen obezbeđenosti hranivima i koje su potrebne doze.

Za uzgoj iz rasada potrebno je oko 200 čaša

Setva za uzgoj rasada na supstratu, sprovodi se u zagrejanom zaštićenom prostoru (14 - 16 stepeni), a počinje šest nedelja pre planirane sadnje. Po dve semenke seju se u polistirenske kontejnere, koji se do početka nicanja drže prekriveni prozirnom perforiranom PE folijom radi održavanja optimalne vlažnosti supstrata. Iznikle biljke se ne proređuju. Za proizvodnju rasada koje će se saditi na jedan hektar površine treba oko 0,7 do 1,4 kg semena, 400 polistirenskih kontejnera sa oko 200 čaša i 20-ak vreća supstrata za setvu. Sadi se krajem marta do sredine aprila, poluautomatskom sadilicom, na razmak 0,5 m × 0,25 m. Uz navedeni razmak sadnje sklop je 80 hiljada sadnih mesta/ha, odnosno, 120 -150.000 biljaka/ha.

Kako biljke komorača relativno brzo nakon izbijanja stabljika dosegnu visinu do dva metra, vrlo je važno obaviti negu u ranom stadijumu razvoja dok su međuredni razmaci prohodni. Suzbijanje korova važna je mera nege, posebno u prvoj godini uzgoja, kada mlade biljke rastu relativno sporo. U uzgoju direktnom setvom moguća je primena kombinacije herbicida Dual, u količini od tri l/ha, nakon setve, a pre nicanja.

Zašto se praziluk, komorač i celer izbeljuju?

Umesto Duala, može da se koristi i Afalon, aktivne materije linuron, u količini od dva kilograma/ hektaru. Ovi herbicidi primenjuju se u uzgoju iz rasada, nakon nicanja širokolisnih korova u proleće. Tada je komorač visok 15 - 20 metara. 

 Iznikli uskolisni korovi mogu se suzbijati herbicidom Fusilade, preporučena doza je 2,5 l/ha. Zbog velike biljne mase koju stvara tokom vegetacije, nakon zatvaranja sklopa, komorač na taj način sprečava rast letnjih korova.

Dodatna prihrana samo u izuzetnim slučajevima

Međuredna kultivacija radi se rano u proleće, kada na biljkama počinju da niču novi izdanci. Kultivacijom se u zemljište unosi đubrivo za startno đubrenje, kao i biljna masa usitnjena nakon jesenje berbe, održava se planirani sklop uništavanjem biljaka izniklih iz lošijeg semena, a ujedno se rahli površinski sloj tla, zbijen nakon otapanja snežnog pokrivača.

Za startno đubrenje koristi se kompleksno mineralno đubrivo NPK 10:30:20 u količini 250 - 300 kg/ha. Samo izuzetno, pri slaboj obezbeđenosti zemljišta azotom i slabog i sporog nicanja izdanaka, može se primeniti dodatna prihrana azotnim đubrivom, na primer KAN, 100 kg/ha. Usitnjavanje (malčiranje) biljne mase preostale nakon berbe plodova radi se tako što se stabljike kose na 10 - 15 cm iznad oraničnog sloja, usitne se i razbacaju po usevu.

Usitnjeni biljni materijal ostavlja se na parceli tokom zime radi zaštite useva od niskih temperatura. Do proleća, biljna masa uglavnom se raspadne pa se sa prvom kultivacijom unese u tlo.