• Mirođija
  • 14.05.2020. 18:00

Od mirođije se prave eterična ulja i začini, a najbolje uspeva na dubokim i plodnim zemljištima

Nije posebno zahtevna biljka kada je u pitanju kvalitet tla, ali na kiselim, jako peskovitim i močvarnim zemljištima neće uspevati. Najbolji rezultati postižu se kod uzgoja na dubokoj, plodnoj zemlji s rastresitim oraničnim slojem i slabo kiselom do neutralnom reakcijom.

Foto: Depositphotos/igorpushkarev
  • 123
  • 6
  • 0

Mirođija (Anethum graveolens) je jednogodišnja biljka iz porodice štitara (Apiaceae), poznata još pod nazivom anita, kopar, koprić, dil. Potiče iz Egipta i Palestine, a njegova se lekovita svojstva spominju još u zapisima na papirusu.

Ova biljka ima zeljastu stabljiku koja zavisno od uslova u sredini može da poraste od 40 pa sve do 150 cm, te odebljao i slabo raščlanjen koren koji u zemljištu može da poraste do najviše 20 cm. Izrazito zeleni listovi mirođije su perasto razdeljeni i skupljeni u rozetu. Na svakoj grani nalazi se štitasti cvet prečnika 10 do 15 cm, koji je sastavljen od sitnih cvetova narandžasto-žute boje. Plodovi su jajaste i pljosnate semenke smeđe boje, duge oko pet milimetar.

Duboka, plodna i rastresita zemljišta najbolja za uzgoj

Iako nema velike zahteve prema temperaturi, najbolji prinosi pokazali su se u umereno toploj klimi. Potrebna optimalna temperatura za klijanje mu do 10 °C, nakon čega seme proklija za 10 do 17 dana. Do oblikovanja stabljike dolazi za 40 do 50, a u povoljnim uslovima od početka klijanja do punog cvetanja prođe 50 do 70 dana.

Nije posebno zahtevna biljka kada je u pitanju kvalitet zemljišta, ali na kiselim, jako peskovitim i močvarnim zemljištima neće rasti. Najbolji rezultati postižu se kod uzgoja na dubokoj, plodnoj zemlji sa rastresitim oraničnim slojem i slabo kiselom do neutralnom reakcijom.

Sedam lekovitih biljaka: Delotvorne za organizam, a lako se uzgajaju

Što se tiče zahteva prema vodi, oni nisu veliki, pa je samo u fazi klijanja i nicanja osetljiv na nedostatak vlage.

Obavezan uzgoj u plodoredu

Zemljište na kojem će se uzgajati u jesen je potrebno dobro poorati na dubini od 30 cm i ostaviti da prezimi. U proleće obavlja se ravnanje pri čemu je bitno sačuvati vlagu u zemlji. Važno je predsetvene aktivnosti kvalitetno odraditi, jer u suprotnom seme mirođije neće niti niknuti. Za povećanje rezultata preporučuje se površinu lagano povaljati.

Budući da se radi o biljci kratke vegetacije, obavezan je uzgoj u plodoredu, ali on je jednostavan. Pogodni predusevi su jednogodišnje mahunarke, a kako ima kratku vegetaciju, može se uzgajati i kao postrni usev. U tom slučaju setva se obavlja nakon ranog proleća ili nakon strnih žitarica koje dozrevaju ranije.

Mirođija se u bašti dobro slaže sa salatom, cveklom, graškom, krastavcima, kupusnjačama i lukom, a izbegavajte da je sejate uz šargarepu i komorač. 

Koje su biljke dobre, a koje loše komšije u bašti?

Setva mirođije

Ako se uzgaja za proizvodnju eteričnog ulja ili semena, setva se obavlja početkom marta, a ako ga se uzgaja za začin, može da se seje od sredine marta do sredine maja, kao i leti od sredine jula do sredine avgusta.

Setva se obavlja u jame duboke jedan do 1,5 cm, pri čemu je razmak među redovima 12 - 24 cm, a među semenjem 24 - 36 cm. Ako postoji opasnost od napada gljivica bolje da se poseje na većim razmacima. Potrebna je količina 10 do 12 kg semena po hektaru (Šilješ, I.; Grozdanić, Đ.; Grgesina, I.: Poznavanje, uzgoj i prerada lekovitog bilja, Školska knjiga, Zagreb, 1992.)

Čubar: Zamena za biber i biljka koja dobro podnosi sušu

Prihrana se u većini slučajeva obavlja dva puta, a na manje plodnim zemljištima može i tri. Prvo prihranjivanje obavlja se neposredno pre prvog okopavanja i tada se dodaje oko 100 kg azotnog đubriva po hektaru. Drugo prihranjivanje se obavlja pre drugog okopavanja i tada se dodaje 100 - 200 kg đubriva po hektaru.

Žetva zavisi od toga u koje se svrhe uzgaja

Žetva se obavlja na visini od 10 cm iznad zemlje, a ako u zasadu nema korova, može se obaviti i mašinski. Ako se koristi za začin, mirođija se kosi u početku vlatanja, kada biljka dosegne visinu od 30 do 40 cm. Na taj se način mogu obaviti dve kosidbe u godini, pri čemu se ostvaruje prinos od šest do osam tona sveže berbe po hektaru.

Kada je u pitanju žetva mirođije koji se uzgaja za proizvodnju eteričnog ulja, preporučuje se da se kosi pre formiranja semena, jer se tim procesom smanjuje udeo ulja u biljkama. Kosidba se obavlja u visini od 30 cm.

Od štetočina mogu da se jave lisne vaši, šargarepina muva i moljci, a od bolesti suva trulež i bakterijska palež.

Uzgoj mirođije u saksiji

Za ovu vrstu uzgoja potrebna je veća saksija jer on naraste dosta visoko i ima zadebljan koren. Najbolje bi bilo držati ga na prozoru ili balkonu okrenutom prema istoku, tako da je tokom letnih meseci ne ošteti jako popodnevno sunce.

Svestrani lek bogat vitaminima i mineralima

Mirođija je u narodnoj medicini poznata kao svestrani lek koji pomaže kod nesanice, kašlja, spore probave, mučnine, bolova, artritisa i poremećaja menstrualnog ciklusa.

Šargarepina muva: Planirajte setvu i koristite prirodne metode zaštite

Od minerala sadrži kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar i mangan. Također, sadrži vitamine A i C, vitamin B6, tiamin, riboflavin, niacin, pantotensku kiselinu i folnu kiselinu.

Čaj od mirođije

Prema narodnoj medicini, čaj od mirođije pomaže kod probavnih smetnji, prehlade, gripa, nervoze i nesanice. Mogu se iskoristiti semenke ili lišće (sveže ili sušeno). Vrelom vodom (2,5 dl) prelijte četiri kašičice semenki ili dve usitnjenog lišća. Čaj treba da bude poklopljen dvadesetak minuta i pije se nezaslađen.


Povezana biljna vrsta

Mirođija

Mirođija

Engleski naziv: Dill | Latinski naziv: Anethum graveolens L.

Mirođija je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki (Apiaceae). Njena lekovita svojstva se spominju već u zapisima na papirusu, a potiče iz područja Palestine. Upotrebljava se... Pročitaj više »

Tagovi

Kopar Setva Berba Klima Zemljište Plodored Bolesti Štetočine Lek


Autorka

Lucija Bencaric

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Posebno mesto u našoj organskoj bašti zauzima veoma stara i retka sorta graška u mahuni. #mojepovrće... Pročitaj celu belešku »