Proizvodnja artičoke u podnožju Suve planine

Gadžin Han jedna je od nerazvijenih opština koja ima povoljne klimatske uslove pogodne za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivredna zadruga "Zaplanjski zasad" osnovana je 2017. godine, kao prva zadruga u Srbiji za plantažnu proizvodnju lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja. Zadruga ima 15 zadrugara i 75 kooperanata koji na svojim porodičnim gazdinstvima proizvode lekovito bilje.

Združenim snagama braća proizvode lekovito bilje

Proizvodnja lekovitog bilja donosi solidan prihod

Ideja o udruživanju proistekla je iz prijateljstva Zorana Ilića i Dragana Mijalkovića koji su svoju ideju udruženim snagama pokrenuli i upustili se u plantažnu proizvodnju lekovitog bilja u ekološki čistoj sredini u podnožju Suve planine. Prvo su 2010. godine osnovali udruženje građanja "Zasad" i krenuli sa prvim zasadima nevena i belog sleza.

"Površine koje obrađujemo su oko 20 ha, nadamo se da ove godine dupliramo površine", kaže Zoran Ilić. Biljne vrste koje proizvode su: beli slez, neven, artičoka, matičnjak, kamilica, peršun, bosiljak i nana. "Naša zadruga "Zaplanjski zasad" prva je zadruga u Srbiji koja je dobila podsticajna sredstva Ministarstva bez porfelja za regionalni razvoj u vrednosti od 5,9 miliona dinara za kupovinu opreme i mehanizacije. Od dobijenog novca kupljeni su: traktor "Belarus", prikolica, plug, rotofreza, motokultivator, sejalica za sitna semena, plastenik za proizvodnju rasada, mlin za mlevenje lekovitog bilja i destilator za proizvodnju eteričnog ulja", kaže Zoran. 

Proizvodnja lekovitog bilja uz malo truda i dobre volje može da donese solidan dodatni prihod. Jedna porodica u Zaplanju je sa parcele od 10 ari uspela da očisti i isecka kocku belog sleza i ostvari prihod od oko 200.000 dinara.

"Sa parcele od 1 hektara pod artičokom (koja se kosi 3-4 puta godišnje) ostvaruje se prihod oko 2.000 evra. Neven sa 10 ari daje prihod od oko 500 evra", kaže Zoran.

Artičoka može da poraste i do dva metra 

Artičoka kako kaže Zoran je interesantna biljka koju proizvode i čijim kvalitetom mogu da se pohvale. Ponosno ističe da je dobio potvrdu kupca iz Italije da je njihova atičoka odličnog kvaliteta.

"Artičoka Cynara scolimus poreklom sa Mediterana i jugozapadne Azije. Gaji se kao dvogodišnja, ređe višegodišnja mediteranska zeljasta biljka. Na kraju svake vegetacije nadzemni deo artičoke se suši, a naredne godine se razvija novi. Koren vretenast i snažan sa jakim bočnim žilama, prodire duboko u zemlju tako da ona uspeva i na manje plodnom zemljištu, i dobro podnosi sušu. Izuzetno dobro podnosi zimu kada je prisutan zimski pokrivač", objašnjava Zoran. 

Listovi artičoke su krupni, prizemni i mogu postići dužinu i preko metar. Listovi su perasti i duboko usečeni sa sočnom osnovom, sa naličja list je prekriven gustim srebrnasto-belim dlačicama, sa lica su zelene boje na krajevima sa bodljama dugim od 1 do 3 cm.

Artičoka može da poraste i do dva metra, a na vrhu formira glavičastu cvast obraslu mesnatim ljuskama u kojima su cvetovi ljubičaste boje. Seme je sitna ahenija, izdužena mrke boje.

Artičoka povoljno deluje kod poremećaja varenja 

Od artičoke se koristi list kad dostigne dužinu oko 30 cm. "Kosimo je tri puta i posle toga pustimo da poraste, iscveta i formira seme", kaže Zoran. Glavice artičoke koriste se u kulinarstvu, u proizvodnji alkoholnih pića, ali se koristi i kao dobra pčelinja paša bogata nektarom. Koristi se za pripremanje čaja koji je jako gorkog i oporog ukusa, a povoljno deluje kod poremećaja varenja, snižavanja holesterola i triglicerida u krvi kao i kod poremećene funkcije jetre i žuči.

"Prikupljeno bilje posle berbe odvozi se do sušare, posle sušenja pakuje se i roba je spremna za našeg poznatog kupca. Naša proizvodnja je ugovorena za poznatog kupca i unapred je sve prodato", kaže Zoran. 

Korisna svojstva artičoke su velike: dobar antioksidans, korisna za detoksikaciju, a ekstrakt artičoke povoljno utiče na regeneraciju jetre, antioksidansi iz artičoke smanjuju masnoću u krvi, a time i dovode do snižavanja lošeg holesterola i smanjenja krvnog pritiska, ima blagotvorno dejstvo na srce, pomaže pri smanjenju telesne mase i masnih naslaga.

Sedam lekovitih biljaka koje možete uzgajati sami

Određena količina robe ide za Nemačku i Italiju

Kako Zoran napominje ovaj posao je sezonski, ali ga rasporede tako da ne bude teško i da se poslovi ne poklapaju, iako u proizvodnji imaju nekoliko biljnih vrsta.

"Poslovi kreću u rano proleće kada se u lejama seju semena beli slez, matičnjak, bosiljak i nana. Čim uslovi dozvole sade se na stalno mesto. Neven, kamilica i artičoka se seju direktno. Neven, artičoka, beli slez, matičnjak, bosiljak, nana sade se sa međurednim razmakom od oko 70 cm, a u redu na 30 - 40 cm, a kod artičoke i do 70 cm; Neven se ubira od juna do prvih mrazeva svakog trećeg dana i on je malo zahtevniji i iziskije više radnog angažovanja", objašnjava naš sagovornik. 

Putem posrednika njihova roba se plasira u Srbiji, a jedna određena količina ide za Nemačku i Italiju, a sada nakon osnivanja Zadruge i sami pregovaraju o plasmanu, ali i o tome gde i kome ponuditi eterična ulja ili pak neki čaj koji je za sada u pripremi.

Ostalo bilje se iskultivira, okopa i kosi 2, 3 ili 4 puta godišnje. Beli slez se okopa, ostavi i vadi koren u kasnu jesen, pere, čisti, secka i suši tokom zime.

Svi zadrugari i kooperanti prošli su obuku za proizvodnju lekovitog bilja prof. dr Radoslava Jevđovića, Slavoljuba Tasića ispred instituta "Josif Pančić", Marka Bubanja  "Herba" Beograd i dr Ljiljane Jelenković i dobili sertifikate.