Evo u kojim uslovima što duže očuvati stono grožđe

Dužina čuvanja stonog grožđa do momenta prodaje zavisi od stanja grožđa, svojstava sorte i zahteva tržišta. Može se čuvati samo zrelo i potpuno zdravo grožđe. Grožđe namenjeno dužem čuvanju, bere se nekoliko dana pre potpune zrelosti, kako bi bobice bile što čvršće.

Sorte koje imaju čvrstu, elastičnu pokožicu i jaču vezu bobica sa peteljčicama mogu se čuvati duže, dok sorte sa tankom i nežnom pokožicom nisu pogodne za čuvanje već se odmah iznose na lokalno tržište.

Čuvanje grožđa u evenkama

Oduvek je postojala težnja da se sezona upotrebe grožđa produži i posle poslednje berbe. Poznato je čuvanje grožđa u evenkama - odnosno grozdovi su sa odsečenim delom lastara, okačeni na promajnom mestu. Ovakvo čuvanje grožđa je kratkotrajno i praćeno je smežuravanjem bobica usled gubitka vode.

Nešto bolji postupak je čuvanje evenki u prohladnim i tamnim prostorijama (podrumima), pri čemu su preseci lastara uronjeni u vodu. U prohladnim prostorijama ili podrumima, sa temperaturom 4 do 8^oC, na evenkama ili na slami, smežuravanje bobica je sporije, ali redovno se pojavljuje siva trulež.

Koje mogu i u kućnim uslovima, a koje sorte su samo za hladnjaču?

Posebno pogodne sorte za čuvanje u evenkama u kućnim uslovima su zimsko belo, drenak, afuz ali i muskat italija. Zimsko belo može, uz povoljne uslove čuvanja, da se održi nakon berbe od druge polovine oktobra, pa sve do početka februara. Veoma rane i rane stone sorte se ne čuvaju. Muskat hamburg se zbog dobre tržišnosti probirno bere i u odgovarajućem režimu čuva i do mesec dana nakon berbe. Na tržištu postiže odličnu cenu.

Međutim, neke pozne stone sorte, kao što su afuz ali, smederevka, negotinski rubin mogu se čuvati u hladnjači, u kontrolisanim uslovima (KA), najduže do dva meseca.

Skup tehnološki postupak, zato se uvozi

Veliki proizvođači poseduju hladnjače, gde se grožđe u uslovima visoke relativne vlage vazduha 80 do 90%, niske temperature -1 do - 0,5^oC, pritiska od 1,3 do 21,3 kPa i inertnim uslovima (nizak sadržaj kiseonika 2 do 5%, visok sadržaj azota 70 do 75% i ugljen dioksida 20 do 25%) čuva veći broj meseci. Sorte za takvo čuvanje su recimo ribijer, dva do četiri meseci, kalmerija tri do šest meseci, emperor šest do osam meseci i drugo.

Čuvanje stonog grožđa je skup tehnološki postupak koji zahteva hladnjače, postrojenja sa klima uređajima, te svaka sorta mora da se čuva u određenom režimu u zasebnim komorama, troši se velika količina električne energije za rad hladnjače, potrebna je radna snaga koja radi na sumporisanju grožđa sa SO₂, probiranju i pakovanju, itd. Iz ovih razloga se stono grožđe u zimsko/prolećnom periodu u našu zemlju najčešće uvozi iz Južnoafričke Republike, Čilea i Argentine.

Gledajući očuvanje stonog grožđa u hladnjačama, u zavisnosti od sorte i drugih brojnih činilaca, može se u proseku čuvati dva do četiri meseca. Osnovna obeležja čuvanja stonog grožđa u hladnjačama su ta da se najpre izvrši predhlađenje grožđa ispod 10^oC (idealno na 1^oC), da se vrši redovno sumporisanje, da se održava odgovarajuća temperatura i da se povremeno vrši provetravanje i ponovno sumporisanje.

Ne berite grožđe samo po boji: Kako odrediti pravi trenutak za berbu?

U takvim slučajevima sprečavaju se pojava prouzrokovača bolesti i nepoželjne promene na šepurini i bobicama. U protivnom javlja se diskoloracija bobica grožđa, tamnjenje, smežuravanje i sl.

Stono grožđe se po potrebi može čuvati u hlađenim skladištima sa delimično ili potpuno kontrolisanom atmosferom (KA). Uslovi tokom čuvanja treba da obezbede minimalne fiziološke promene na grozdovima, smanje respiraciju (disanje), gubitak vode i pojavu bolesti na grožđu.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor