Glavni razlog pada nisu samo manje površine pod zasadima, nego pre svega ekstremni vremenski uslovi. Vrućine i suša snažno su smanjile očekivani rod, a posebno su stradali Šampanj, Burgundija i Jura.
Francuska bi ove godine mogla zabeležiti jednu od najmanjih proizvodnji vina u poslednjih 30 godina. Prema početnoj proceni tamošnjeg Ministarstva poljoprivrede, očekuje se nešto manje od 34 miliona hektolitara, odnosno 6% manje nego prošle godine i 17% ispod proseka od 2021. do 2025. godine. Podaci se odnose na procenu izrađenu 1. septembra, pa konačan rezultat još može odstupati, prenosi Guardian.
Glavni razlog pada nisu samo manje površine pod zasadima, već pre svega ekstremni vremenski uslovi. Nakon povoljnog početka godine i obilnih prolećnih kiša, Francusku je pogodilo rekordno toplo i suvo leto. Prosečne temperature u junu, julu i avgustu dostigle su 24°C (prosek dnevnih i noćnih maksimuma izmerenih na meteorološkim stanicama širom Francuske, op. a.), najviše otkako postoje merenja, a gotovo polovina zemlje zabeležila je dnevne temperature od 40°C ili više.
Agreste, statistička služba francuskog Ministarstva poljoprivrede, upozorava da se suša zemljišta tokom leta dodatno pojačavala, dok su toplotni talasi izazvali ožegotine, sušenje i opadanje lišća, kao i venuće bobica, što je direktno smanjilo prinose.
Najveći pad očekuje se u regiji Šampanj, gde je berba grožđa počela neuobičajeno rano, sredinom avgusta. Procenjuje se da bi proizvodnja mogla biti čak 48% manja nego prošle godine i 46% ispod proseka poslednjih pet godina. U Burgundiji-Beaujolaisu očekuje se pad od 33%, dok bi Jura mogla izgubiti 36% roda. Loara, Alzas i Konjak trebalo bi da budu u minusu 12%, 6% i 6%.
Istovremeno, situacija nije ista u celoj zemlji. Langdok-Rusijon mogao bi imati 5% veću proizvodnju nego prošle godine, a Bordo čak 10% veću, pre svega zahvaljujući kiši krajem avgusta koja je ublažila toplotni i sušni stres. Ipak, i ta područja su ispod proseka za period 2021–2025. godine, za 8%, odnosno 11%.
Deo proizvođača smatra da su zvanične prognoze možda previše pesimistične. Sesil Matijo iz udruženja burgundskih proizvođača rekla je za Guardian da zna da ovogodišnja berba neće biti obilna, ali da još nema konačnih podataka.
"Imamo neke zasade koji ove godine daju veoma malo, dok je u drugima rod veći od očekivanog. Referentna godina za naše proizvođače je 2021, kada je proizvedeno samo milion hektolitara. Očekujem da će ovogodišnja proizvodnja biti veća, ali ne mogu da procenim koliko“, kazala je.
Ipak, šira slika pokazuje koliko su se uslovi promenili. Žan-Mari Kardeba, profesor ekonomije na Univerzitetu u Bordou i stručnjak za tržište vina i alkoholnih pića, upozorava da danas nijedna francuska regija više nije bezbedna od toplotnih talasa. Zemlja je pritom, kaže, slabije pripremljena za klimatske promene od Španije, koja ima razvijeniju mrežu za navodnjavanje.
Problem nije samo količina proizvedenog grožđa. Više temperature pomeraju i termine berbe. Prosečan termin berbe pomerio se za tri dana svakog desetleća, što znači da je od 1930-ih pomeren za otprilike mesec dana.
Francuski proizvođači s ovim problemima suočavaju se dok se istovremeno smanjuje domaća potrošnja. Udeo stanovništva koje svakodnevno pije vino pao je sa gotovo 50% 1960. godine na manje od 10% 2018. godine. Inflacija i carine tokom poslednjih pet godina dodatno su doprinele gomilanju zaliha.
Ekstremna suša pomera početak berbe grožđa u tri poznata vinska regiona
U Bordou je od 2023. godine iskrčeno oko 20.000 hektara zasada, čime je ukupna površina smanjena na 83.000 hektara. U okviru državnog programa podrške tokom 2026. godine trebalo bi da bude uklonjeno oko 4% svih francuskih zasada, a proizvođačima se za trajno krčenje isplaćuje 4.000 evra po hektaru.
Kardeba upozorava i da se broj stečajeva u sektoru između 2019. i 2025. godine utrostručio i smatra da bi 2026. mogla biti podjednako teška. Istovremeno, rast troškova prilagođavanja klimatskim promenama smanjuje mogućnost novih ulaganja.
"Što je klima poremećenija, to je manja sposobnost ulaganja, iako moramo da ulažemo više. Ulazimo u začarani krug“, rekao je.
Francuska je krajem leta najavila i paket hitne pomoći vredan više od milijardu evra za poljoprivrednike i proizvođače pogođene toplotnim talasima. Istovremeno, proizvođači sve više razmišljaju o novim tržištima, drugačijim proizvodima i prilagođavanju mlađim potrošačima.
Tagovi
Autor
Ključne mere u vinogradu nakon berbe - od čišćenja do zimske rezidbe
Evo koja je prednost ručne berbe vinskog grožđa, a koliko štedi mašinska
Ne berite grožđe samo po boji: Kako odrediti pravi trenutak za berbu?
Tikveš između baštine i algoritama: Kako se velika vinarija vratila vinogradu
