Savremene tehnologije otvaraju mogućnost proizvodnje ulja i brašna od koštica, a nekada se komina najčešće koristila za proizvodnju rakije.
Prerada grožđa ne završava punjenjem vina u burad i boce. Nakon presovanja ostaju koštice i komina, a tokom proizvodnje vina nastaje i talog. Šta sa njima učiniti odluka je koju svaka vinarija mora doneti, pogotovo kada se radi o većim količinama.
Kod vinogradara i vinara Ivana Gerštmajera Zelembera za sada je najjednostavnije rešenje vraćanje dela ostataka u zemljište. Komina i koštice razbacuju se u tankom sloju, uglavnom na parcelama koje se vode kao ugar, nakon čega se zaoravaju.
"Na parcelama koje inače malčiramo ili tanjiramo te ostatke razbacamo po tlu i poravnamo pa onda uglavnom zaoremo", pojašnjava naš sgovornik.
Kako kaže, to nije nužno i najiskoristivija opcija. Komina i koštice mogu biti vredna sirovina za dalju preradu, a upravo nedostatak potražnje trenutno je jedan od razloga zbog kojih završavaju u tlu.
U prošlosti se komina u većoj meri koristila za proizvodnju rakije. Kako se tržište za takve proizvode smanjivalo, tako je nestajao i ekonomski interes za preradu ovog nusproizvoda.
Danas se, međutim, pojavljuju drugačije mogućnosti. Koštice grožđa mogu se hladno presovati za dobijanje ulja, a njihovim mlevenjem dobija se brašno.
"Postoje tehnologije koje, evo, nadam se da ćemo i mi uskoro primenjivati. A to je hladno ceđeno ulje od koštica. Isto tako, mlevenjem tih koštica kroz mlin dobija se brašno", navodi ovaj mladi vinar.
Takva prerada bi omogućila da ono što je do sada predstavljalo ostatak proizvodnje postane novi proizvod i potencijalni izvor prihoda.
"Brašno i ulje su u stvari neki novi nusproizvodi koji su, evo, i nama u planu, tako da ćemo moći na taj način apsolutno iskoristiti celokupan rod. Može se taj ceo ciklus zatvoriti", kaže.
Ostatak koji nastaje u proizvodnji vina je i talog. Njegova količina danas je, prema iskustvu ovog vinara, manja nego ranije, što povezuje sa primenom savremenih tehnologija prerade.
"Moguće je to još jednom eventualno ispresovati, ali novim tehnologijama kako se to danas radi nema toliko puno taloga. Sva ta nečistoća koja je na kraju u tom soku u stvari završi na istoj toj komini", objašnjava.
Talog se takođe može koristiti, ali u ovoj se vinariji trenutno uglavnom zbrinjava, dok manje količine ponekad završe i u kompostištu.
Količina ostataka zavisi od načina prerade, a posebno od intenziteta presovanja grožđa. U vinariji Gerštmajer nastoje da postići optimalno presovanje, dovoljno da se iz grožđa dobije što više, ali bez preteranog iscrpljivanja.
"Od tone grožđa bude možda negde malo manje od pola, znači 400, maksimalno 500 kilograma, možda nekada čak ni toliko", kaže.
Komina se može vratiti u zemlju, ali to ne znači da je treba nekontrolisano razbacivati po poljoprivrednim površinama. Količina primenjenog materijala i svojstva tla važni su faktori koje treba uzeti u obzir.
"Ne sme se u velikoj količini niti rasipati po zemlji zato što je na neki način štetno, zakiseljava tlo", upozorava naš sagovornik. .
Na njegovim parcelama takav problem za sada ne predstavlja ograničenje jer, kako kaže, njihova zemlja nema problem s kiselošću, ali napominje da uvek treba biti oprezan.
Tagovi
Autorka
Lopovi u Italiji ukrali boce vina vredne pet miliona evra, u vinariji ljudi plakali
Evo u kojim uslovima što duže očuvati stono grožđe
Francuska očekuje najnižu proizvodnju vina u 30 godina
Ključne mere u vinogradu nakon berbe - od čišćenja do zimske rezidbe
