Šta sve utiče na kvalitet grožđa?

Na kvalitet grožđa i prerađevine od grožđa utiču sorta, lozna podloga, klimatski uslovi, zemljišni uslovi, sistem gajenja i primenjene agrotehničke mere. Zemljište i klima određuju individualan i strogo specifičan ukus sazrevanja grožđa u datom području. Sorta je osnov kvaliteta grožđa a samim tim i prerađevina od njega.

"Kod vinskih sorti osnovni parametri kvaliteta su sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku i sadržaj aromatičnih materija, dok je sadržaj ostalih materija bitan, ali ne i odlučujući", kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Knjaževac Sanja Čokojević.

Dalje navodi da su kod stonih sorti čije je grožđe namenjeno potrošnji u svežem stanju kriterijumi za ocenu kvaliteta drugačiji. Pored elemenata hemijskog sastava grožđanog soka na kvalitet utiču i izgled i krupnoća grozda i bobice, boja, zbijenost grozda, čvrstina mesa, topljivost pokožice, prisustvo semenki i drugi.

"Zemljište kao glavni izvor hranljivih materija i vode je sredina iz koje vinova loza crpi neophodne količine i ugrađuje u svoje plodove - grožđe. Ona koja su lakšeg mehaničkog sastava povoljnija su od zemljišta težeg", kaže Čokojevićeva i dodaje da peskovita zemljišta utiču na povećanje kvaliteta grožđa, a naročito su povoljna za gajenje belih vinskih sorti.

Teroar ili "lična karta" vina

Ona tvrdi da su tamnija zemljišta povoljnija za crne (obojene) sorte, pre svega zbog svog povoljnijeg toplotnog režima, a zemljišta rude i crvene boje takođe utiču na obojenost crnih vinskih sorti. Teroar u jednoj reči sadrži uticaj različitih vrsta zemljišta, nadmorske visine, nagiba, položaja prema suncu i ostalih klimatskih uslova.

Dobar teroar bi trebalo da karakteriše:

• dovoljan, ali ne preteran sadržaj hranljivih materija u zemljištu, pogotovu u odnosu na azot;
• dobru ocedljivost;
• sposobnost da se prevaziđe stres u veoma sušnim godinama, što bi za posledicu trebalo da ima duboku penetraciju krenovog sistema, dobar kapacitet zadržavanja vlage.

Najbolji teroari odlikuju se adekvatnim sazrevanjem grožđa i kada spoljna temperatura nije na potrebnom nivou, ali je optimalna temperatura zemljišta u nivou sa najaktivnijim delom korenovog sistema.

"Primena svih agrotehničkih mera ima svoj uticaj na kvalitet grožđa. Poseban uticaj imaju mere zrele i zelene rezidbe, đubrenje, navodnjavanje, zaštita od bolesti i štetočina, način i održavanje zemljišta i druge", kaže savetodavac i dodaje da niski uzgojni oblici usled povoljnijeg toplotnog režima u prizemnim slojevima vazduha omogućuju veće nakupljanje šećera, odnosno bolji kvalitet grožđa.

Velika količina vode stvara nepovoljan uticaj?

Navodnjavanjem se obezbeđuje neophodna količina vode za odvijanje svih životnih procesa vinove loze i kako kaže Čokojevićeva, to je naročito važno u mesecima sa deficitom vlage. Intenzivirajući fiziološke procese, čiji intenzitet u slučaju nedostatka vode naglo opada, navodnjavanjem se direktno utiče na sintezu šećera, aromatičnih i drugih materija.

Vinogradarstvo: Kako se izboriti sa visokim temperaturama i sušom?

"Velika količina padavina odlaže sazrevanje. Suficit vode nepovoljno utiče na rast i sazrevanje bobice u sve tri faze, a uticaj količine padavina daleko je veći nego uticaj temperature", dodaje ona.

Kakav uticaj stvaraju makro i mikro elementi?

Savetodavac kaže da veliki uticaj na sadržaj šećera u grožđanom soku naročito ispoljavaju makro elementi: azot, kalijum i fosfor a takođe i mikroelementi: bor, cink, mangan, molibden i bakar. Pravilna ishrana vinove loze povoljno utiče i na sadržaj mineralnih, bojenih i aromatičnih materija u grožđu. Tako, na primer pravilna upotreba određenih količina elemenata mineralne ishrane doprinosi povećanju belančevinastih i nebelančevinastih materija, zatim utiče na intenzitet i ujednačenost rasporeda bojenih materija i drugih.

"Na sadržaj bojenih materija naročito utiču fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum, a takođe i bor, mangan, bakar, cink i molibden. Na prisustvo aromatičnih materija u grožđu naročit uticaj ispoljava fosfor, kalcijum, kalijum i magnezijum", nabraja stručnjak.

Vreme berbe

Prerana kao i poznija berba grožđa, kako ona kaže, takođe mogu imati negativan uticaj na kvalitet grožđa i proizvoda od grožđa. Prerana berba onemogućava ispoljavanje sortnih karakteristika u smislu sadržaja šećera, ukupnih kiselina, bojenih i aromatičnih materija. Prekasnom berbom, sem ako je to planski predviđeno mnogo se gubi, pre svega, na prinosu grožđa. Koncentracija šećera se povećava, ali se remete sadržaj ukupnih kiselina i sadržaj brojnih aromatičnih materija.

Ko god da je probao mašinsku berbu grožđa, ne vraća se ručnoj?

Otuda, određivanju vremena berbe mora se posvetiti posebna pažnja i to u smislu blagovremenog započinjanja i završetka berbe, zatim i u pogledu organizacije berbe, kako bi obrano grožđe što pre stiglo do preradnih kapaciteta.

"Osim sorte i podloge, pravilnim upravljanjem vinogradarske proizvodnje kroz projektovanje umerenog prinosa, odgovarajuće uzgojne oblike, gustinu sadnje, pravce redova vinograda, zatravljivanje vinograda i kroz druge agrotehničke i ampelotehničke mere može se uticati na ublažavanje negativnih efekata globalnog zagrevanja i doprineti proizvodnji kvalitetnog grožđa", navodi stručnjak.