Zaraženo lišće kod belih sorti grožđa je žute boje, a kod crvenih je intenzivno crvene boje.
Flavence doree ili Candidatus phytoplasma vitis jedna je od najopasnijih fitoplazmi koja prouzrokuje žutilo i crvenilo listića vinove loze.
"Fitoplazma FD je sa stanovišta epidemiologije najopasnija, jer je vrlo infektivna. Na prouzrokovače ove bolesti prvi put je ukazano u Italiji početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Ranije se smatralo da su bolesti tipa žutila i crvenila prouzrokovane virusima, ali je danas utvrđeno da su uzročnici fitoplazme, identifikovane u nekim našim vinogorjima", ističe Mica Stajić, inženjer za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno stručnoj službi.
Simptomi bolesti prouzrokovani fitoplazmom obično se javljaju u drugoj godini posle infekcije. Najbolje vreme za pregled biljaka na prisustvo simptoma je od polovine jula do sredine septembra. Na zaraženim čokotima pupoljci u proleće ne kreću ili kreću kasnije od zdravih, a porast lastara je usporen.
"Internodije na zaraženim listovima su kraće, a tokom leta oni počinju da se naginju i krive ka zemlji. Lastari ne odrvene u potpunosti, pa izmrznu tokom zime. Zaraženo lišće je čvrsto, krto i uvija se po ivici. Kod belih sorti grožđa ono je žuto, a kod crvenih je intenzivno crvene boje. Duž glavnog nerva nastaju pege koje nekrotiraju. U zavisnosti, od jačine i vremena pojave simptoma, suši se cvast ili šepurina, a bobice se smežuraju i lošeg su kvaliteta", priča Stajićeva.
Ona naglašava da je ova bolest u direktnoj vezi sa prisustvom cikade Scaphoideus titanus koja ima jednu generaciju godišnje i prenosilac je fitoplazme sa zaraženih na zdrave čokote. Osim ovog načina fitoplazme se mogu preneti i sadnim materijalom. Ženke cikade polažu jaja početkom septembra na starijim lastarima vinove loze. Larve se hrane na naličju listova tokom juna meseca, a odrasli insekti se javljaju početkom jula i nastavljaju da se hrane na listovima vinove loze. Larve koje se hrane na fitoplazmatičnim biljkama postaju infektivne već na kraju L 3 stadijuma, kada mogu preneti bolest sa zaraženih na zdrave čokote, a sposobnost da prenose fitoplazmu zadržavaju do kraja života.
Period inkubacije bolesti pre pojave prvih simptoma je dve godine. Kontrola vektora olakšana je time što se S. titanus hrani samo na vinovoj lozi i ima jednu generaciju godišnje.
"Suzbijanje prezimljujućih jaja, novoispiljenih larvi i odraslih insekata na najefikasniji način se obavlja adekvatnim hemijskim sredstvima. Kontrolu vektora ove veoma opasne bolesti vinove loze omogućuju insekticidi ELISA 0,06 %, FASTAC 10 EC 0,015%, KARATE ZEON … Uništavanje mlađih larvi S. titanus nekim od navedenih preparata sa jednom do dva tretiranja sigurna je zaštita u vinogradu. Prvo tretiranje izvodi se krajem maja ili početkom juna, a drugo nakon 10 do 14 dana. Nedavno je FD prvi put potvrđena i na Celamitis vitalba L. /obična pivatina ili bela loza/ koja je česta vrsta u našim vinogradarskim regionima", navodi Stajićeva.
Dragoslav Ivanišević: Loza u dobroj kondiciji pred novu sezonu
Ona podseća vinogradare da je osnovna mera zaštite protiv ove bolesti fitosanitarna kontrola reprodukcionog materijala vinove loze i upotreba zdravih kalemova za podizanje vinograda. Ukoliko je ova zaraza zahvatila sve čokote na parceli koja se obrađuje oni se moraju što pre iskrčiti, a zatim spaliti.
Pojavu simtoma ove bolesti proizvođači pogotovo, treba da prate u vinogradima koje obrađuju, ali i u onim koji su zapušteni. Vinogradari su u obavezi da permanentno prate i pojavu cikode, prenosioca bolesti u vinogradima.
Tokom godine moraju da kontrolišu i lastare na prisustvo vektora, i to u vinogradima gde je bilo ulova u klopkama i košuljici na listovima. Nikako ne smeju da zaborave da suzbijanje prenosioca zaraze obave kontaktnim insekticidima u dva tretmana tokom juna i da unište i samonikle biljke Celamitis vitalba.
Tagovi
Autorka
