Vinova loza: Pre rezidbe odrediti stepen izmrzavanja

Niske temperature u periodu mirovanja mogu naneti velike štete na vinovoj lozi. Posledice niskih temperatura, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Kruševac Radomir Bušatović javljaju se u pozno proleće (pozni prolećni mrazevi), ranoj jeseni (rani jesenji mrazevi) i u toku zime (niske zimske temperature).

"Rani jesenji mrazevi dovode do prevremenog opadanja lišća, pucanja bobica i izmrzavanje lastara, dok niske zimske temperature u zavisnosti od vremena javljanja i itenziteta dovode do različitih oštećenja, pa čak i celog čokota. Sorte plemenitih sorti pokazuju različite otpornosti na niske temperature", kaže savetodavac i dodaje da su stone sorte manje otpornije od vinskih.

Niske temperature nanose različite štete

Podsetimo, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Valjevo Jovan Milinković, niske zimske temperature nanose različite štete u zavisnosti od vremena javljanja, intenziteta kao i dužine trajanja. Od mrazeva istog intenziteta vinova loza više strada krajem i početkom zime nego sredinom zime. Temperature od -15 stepeni sredinom zime izazivaju izmrzavanje okaca, a veličina štete zavisi od sorte, pripremljenosti loze za zimu i drugo. Različite sorte ispoljavaju različitu otpornost na niske temperature, a izdržljivost najotpornijih i najosetljivijih sorti razlikuju se u pet do 10 stepeni Celzijusa.

Kako zaštititi biljke od ranih mrazeva?

Na osnovu granice izdržljivosti, Bušatović navodi da ih možemo uopšteno podeliti na tri grupe:

1. sorte koje izmrzavaju od -15 do -18 (kardinal, afus, crveni drenak);
2. sorte koje izmrzavaju od -20 do -24 (frankovka, muskat hamburg, merlo);
3. sorte koje izmrzavaju na ispod -24 (burgundac, italijanski rizling, traminac).

Izmrzli delovi i kako ih prepoznati?

Kako kaže stručnjak, u zavisnosti od stepena izmrzavanja mogu izmrznuti glavni pupoljci, suočice, celi jednogodišnji lastari, krakovi kordunica, stablo i nadzemni delovi čokota, a ponekad i ceo čokot. Oštećeni delovi na preseku su žuto smeđe ili crne boje i na proleće počinju da se suše i trunu.

"Pre rezidbe preporučljivo bi bilo odrediti stepen izmrzavanja pravljenjem preseka pojedinih organa, okaca, lastara. Nadoknađivanje broja izumrlih okaca obaviti ostavljanjem većeg broja okaca po čokotu. Ne smemo zanemariti ni uticaj sadržaja vode i organskih materija, skroba i šećera, u organima. Dok veći sadržaj vode utiče na smanjenje otpornosti, sadržaj skroba i šećera utiče na veću otpornost prema niskim temperaturama", kaže Bušatović i dodaje kako se zimsko mirovanje bliži kraju, otpornost vinove loze opada i vinova loza u zavisnosti od niskih temperatura može pretrpeti veća oštećenja.

Sa dobro razvijenim i sazrelim lastarima otpornost na mrazeve je veća

"Pojedina tkiva i organi vinove loze ispoljavaju različitu osetljivost na niske temperature. Prvo na lastarima izmrzava dijafragma, zatim floemski zraci, parenhim floema, kambijum i na kraju ksilem. U zimskim okcima prvo izmrzavaju glavni pupoljci, a zatim suočice", kaže Milinković i dodaje da koren sorti. V. vinifera L. izmrzava na minus pet do minus sedam, a loznih podloga i amurske loze na minus sedam do minus devet stepeni Celzijusa.