Biljka budućnosti za voćare: Isplativa proizvodnja zove

Jene Šerfeze je jedan prepoznatljivih proizvođača zove na severu Vojvodine a, kako kaže, zova je postala alternativa u proizvodnji voća ne samo za njega nego i za još nekoliko voćara u tom delu Srbije. Ove godine može da se pohvali, takođe dobrim rodom ove voćne vrste.

Kako kaže Jene, zova je voćka siromaha. Međutim, dugogodišnje iskustvo ga je navelo da se više posveti proizvodnji ovog voća jer, navodi, lakše se bere i rod je veći od prinosa vinove loze.

"U zasadu zove puno je manje rada nego u vinogradu, a prinos sa hektara pod zovom i vinovom lozom je identičan ili čak je bolji. Zova i grožđe rađaju oko desetak tona po hektaru, kod zove je moguće i duplirati prinos ako se agrotehnički i agroekološki uslovi slože, a otkupna cena za zovu i grožđe je obično ista", navodi Jene.

Otkupna cena bobica zove - 45 dinara po kilogramu

Što se cene ovog voća tiče, otkupna je 45 dinara po kilogramu bobica zove. Sav rod, Jene i nekoliko proizvođača iz severnog dela Bačke, prodaju prerađivaču iz Svrljiga.

"Kada smo već ugovorili isporuku drugi prerađivači su krenuli sa ponudama i većom cenom, ali ne želimo da remetimo ono što smo dogovorili, nego smo im savetovali da se jave na vreme mesec dana pre berbe," objašnjava Jene.

Ima i radnike sa kojima zajedno bere zovu, a oni se ne žale na ovaj posao. Kažu da je lakše brati zovu od grožđa, jedino im teško pada što ne mogu usput i da jedu bobice zove koje nisu jestive. Cena satnice im je 250 dinara, što im takođe odgovara.

Napravite sirup od zovinih bobica

Za berbu potrebni samo ruka i nožić

Počinju berbu ranije ujutro i rade dok ne prigreje, a ako je hladnije ostaju duže. "Berba ide dosta brzo, nema saginjanja, nego se sve uglavnom obere stojeći i sa merdevina, jer drveće nije odviše visoko, tako da je samo potreban nožić i brza ruka," kaže Mihalj Hužvar.

Njegova supruga Roža, takođe kaže, da joj nije teško da radi ovaj posao, ali da je problem jedino što boja od zove ostaje na prstima. Ipak, lako se skida jer je prirodna.

U radu učestvuju i stariji meštani, koji penzionerske dane provode u ovim i sličnim poslovima.

"U penziji sam i dobro dođe svaki dinar koji može da se zaradi u bebri. Branje zove je lakše nego u berbi grožđa, radi se do podne i kada je velika vrućina idemo kući," navodi penzionerka Magdolina Erdelji.

Zova ima 75 različitih primena

Jene objašnjava da se zova koristi u 75 različitih svrha. Jedne od najznačajnijih su farmaceutska, prehrambena industrija, ali je i veoma popularna za pečenje rakije zovovače.

"Odmah je iza Aloe vere, za koju se zna da ima preko 150 načina primene. Otkupljivači i prerađivači su zainteresovani i za cvet zove, međutim,ostali proizvođači sa severa Bačke i ja smatramo da je čak šest-sedam puta veći prihod ako se sačeka kraj avgusta i obavi berba plodova," objašnjava Jene.

Počeo je da se bavi uzgojem zove pre 15 godina, a materijal za sadnju uvozio je iz Mađarske. Neki od poljoprivrednika, koji su isto vreme počeli sa proizvodnjom zove, odustali su odmah jer je bilo perioda kada ovo voće nije uspevalo.

Zova čuva seoska domaćinstva

Potražnja za zovom velika

Jene ipak nije odustao, već je nastavio da proširuje proizvodnju i povećava površine pod zovom. Dodatno ga podstiče da radi na proizvodnji zove to što zahteva mnogo manje rada u odnosu na druge voćarske kulture.

U Horgošu se, osim njega, uzgojem zove bavi još šest voćara koji poručuju, da je potražnja za zovom velika i savetuju i drugim poljoprivrednicima, da se posvete proizvodnji ovog voća, piše Dnevnik.