Neretko se susreće sa predrasudama koje se odnose na njen pol, mladost i uspešnost. Međutim, Anđa Spasojević - prva Dama rakijaš, na iznenađenja i pitanja o tome kako to da žena pravi jednu od najkvalitetnijih rakija, se ne obazire.
Oko 30 žena borilo se za titulu najboljeg proizvođača na nedavno održanom Međunarodnom festivalu "Rakija i rakijaši", a prvo mesto u kategoriji "Dame rakijaši" osvojila je dvadesetčetvorogodišnja Anđa Spasojević iz Valjeva.
Šljivovica koja je nastala pre osam godina u porodičnoj proizvodnji, sa ocenom 18,72, osvojila je žiri, a osim u ovoj, odnela je prvo mesto i u delu takmičenja posvećenom rakijama starijim od sedam godina. Razgovor za Agroklub Spasojevićeva je započela komentarom 'moram od nečega početi, pa zašto ne od međunarodnog takmičenja'.
Međunarodni festival rakije: Nikad više takmičara, rakija sve bolja!
Ovo nadmetanje, napominje, donelo joj je mnogo novih poznanstava iz sveta rakijaša, korisnih saveta i dokazalo da su se dosadašnji trud i rad isplatili.
"Želela sam da od najboljih stručnjaka čujem šta misle o našem piću, kakav je kvalitet, na čemu treba da radimo i na kom smo nivou. Nisam se pokajala. Ovo je samo još veća motivacija i inspiracija da nastavim dalje, još više se usavršavam, podstrek da istrajem u cilju da ovu rakiju brendiram i učinim je prepoznatljivom", navodi Anđa Spasojević.
Inače, naša sagovornica se uporedo bavila kozmetikom, ali je ljubav prema pečenju rakije ipak preovladala.
"Dan po dan i tako sam videla šta mi najbolje ide, tako da sam odlučila da budem u tome koliko god mogu. U kozmetici sam se susretala sa dosta sujetnih kolega, ovde je potpuno drugačije. Iznenadila sam se koliko su ljudi nesebični, rado dele znanje iako smo konkurencija. Na ovom takmičenju sam shvatila koliko se proizvođači poznaju međusobno i koliko pomažu jedni drugima, to me je oduševilo."
Neretko se, dodaje, susreće sa predrasudama koje se odnose na njen pol, mladost i uspešnost. Međutim, na iznenađenja i pitanja o tome kako to da žena pravi jednu od najkvalitetnijih rakija, se ne obazire.
"Valjevo je mali grad i navikla sam na takve i slične komentare, ali ne reagujem. Na festivalu sam upoznala mnogo uspešnih žena sa dugim stažom iza sebe i mislim da je to pokazatelj da ovo nije muški posao, već da i mi treba da imamo svoje mesto u tome", smatra sagovornica Agrokluba.
Za uspeh i dobre rezultate potrebni su isključivo, dodaje ova dama rakijaš, upornost, motivacija, želja za napredovanjem i posvećenost. Ona je odrasla u proizvodnji, od detinjstva prati svaki detalj i, kako kaže, bilo joj je potpuno prirodno da nastavi porodičnu tradiciju. Najveća podrška i oslonac joj je upravo otac.
"Tata je od svog dede, mog pradede koji je inače dobitnik mnogih priznanja za kvalitet, preuzeo zanat. Zahvaljujući njemu, tradicionalan pristup je i dalje zastupljen kod nas. Iako sam celog života tu, poslednje dve godine sam aktivno i ozbiljno u poslu. Inače, to je, mogu slobodno reći, familijarna proizvodnja jer učestvuju i ujaci i tetke, oko 20 radnika je deo ovoga. Polako učim od svih njih."
Sav rod kruške, šljive i jabuke u rakiji - cilj prerada 100 tona voća
Sa problemima se susreće, ali je, kaže, tata najbolje umiri i uvek pronađe odgovarajuće rešenje. Najkorisniji savet koji je od njega dobila, napominje, ne odnosi se ni na jedan segment pripreme i pečenja.
"To je da budem poštena i dobar čovek i da ću jedino tako uspeti. I to je tačno!", kaže Spasojevićeva.
Od njega je naučila i da je za dobru rakiju ključno da šljiva bude kvalitetna, dovoljno zrela i sočna, sa odgovarajućim sadržajem šećera.
"Tata me je vodio po selima i planinama, isprobavali smo ih i tako sam naučila koja je za preradu, a koja nije. Takođe, bitno je da hrastova burad bude vrhunskog kvaliteta, da rakija odležava u novim, a dozreva u starim buradima i ceo taj proces mora da traje minimum pet godina. Mi koristimo šljivu madžarku koja je najkvalitetnija i najpodobnija za ovu namenu."
Godišnje iz 'familijarne prerade' izađe četiri do pet hiljada litara rakije. Svoje voćnjake nemaju, već šljivu otkupljuju od voćara iz nekoliko sela u okolini Valjeva. Deo plasiraju u svom diskontu pića, dok određeni broj flaša dođe do krajnjih konzumenata putem restorana sa kojima sarađuju, ali planiraju da ceo posao podignu na viši nivo.
"Trenutno radimo, dakle, na brendiranju, u pitanju je rakija koju ćemo vaditi iz hrastovih buradi svake pete godine. Biće označena i posebnom etiketom, flaširana u bocama namenjenim isključivo za nju i sa određenom cenom. Moj cilj je da razvijem i plasman putem interneta, dosta sam istraživala i učila i želim da iskoristim društvene mreže i mogućnosti koje nam pružaju na tom polju", navodi naša sagovornica.
Pored šljivovice, Anđa Spasojević i ostali članovi porodice prave dunju i viljamovku, ali i pelinkovac. Isplativost, kaže, postoji, te planira da količine samo povećava i razvija se.
Podsetimo, Međunarodni festival "Rakija i rakijaši" ove godine je održan treći put, u 24 kategorije takmičilo se 1.300 uzoraka, a za Šampiona festivala 2020. izabran je Dragoslav Čihović iz Gornje Trepče.
Tagovi
Autorka
