Deset stvari na koje morate paziti prilikom sadnje voćaka

Sadnja višegodišnjih kultura je zahtevan posao za koji je potrebno obezbediti veća finansijska sredstva. Kada jednom posadimo voćku na stalno mesto, greške se teško ispravljaju. Zbog toga ih treba sprečiti.

Do propadanja posađenih sadnica može doći zbog mnogih faktora. Evo 10 najznačajnijih: 

1. Odaberite zdrave sadnice, bez mehaničkih oštećenja, simptoma bolesti, prisustva štetočina. Najbolji je prijem mladih sadnica.

Ovo je pet stvari na koje morate paziti kod kupovine voćnih sadnica

2. Izbor lokacije igra veoma značajnu ulogu. Izbegavajte udoline gde se zadržava magla i hladan vazduh, jer mogu dovesti do izmrzavanja. Zemljište treba da ima odgovarajući sastav, strukturu i pH reakciju. Nisu dobra ni zabarena zemljišta ili ona sa visokim nivoom podzemne vode. Neće odgovarati ni blizina saobraćajnica i industrijskih postrojenja.

3. Ne zaboravite oprašivanje. Neke sorte su samooplodne, neke traže oprašivače ili su autosterilne. U osnovi možemo reći da u voćnjaku imamo glavnu sortu i sortu oprašivača, bolje je veći broj različitih oprašivača. Birajte one koje cvetaju u isto vreme kako bi oprašivanje bilo što bolje. Obratite pažnju na roditeljske sorte od kojih podstiče sorta koju sadite, jer je u većini slučajeva roditeljska ne može oprašiti.

4. Priprema parcele se obavlja pre same sadnje. Sve zavisi u kakvom je stanju, šta se uzgajalo pre podizanja voćnjaka ili smo morali krčiti zaraslu šikaru.

5. Određivanje optimalnog razmaka je još jedan bitan faktor od koga zavisi uspešnost proizvodnje, zaštite, rezidbe i berbe. Suviše veliki ili mali razmak imaju posledice koje je teško posle ispraviti. Vrste i sorte imaju različitu bujnost, što je važno u ovom slučaju. Pažnju treba posvetiti i podlogama. Bujnija su stabla na sejancu divlje vrste nego na slabokržljavoj vegetativnoj podlozi za koje morate obezbediti armaturu.

Koje su prednosti jesenje sadnje voćnih sadnica?

6. Sadna jama se treba iskopati mesec dana ranije, najmanje desetak dana ranije. Treba biti odgovarajućih dimenzija. Suviše mala nepovoljno deluje na razvoj korenovog sistema. Sadnica se može primiti, ali neće razviti svoj puni kapacitet. Koren brzo dolazi do tvrđeg sloja koji ga usporava, ne prodire u širinu i dubinu što može biti limitirajući faktor u uslovima suše.

7. Obratite pažnju na dubinu sadnje. Najbolje je da ona bude ista kao u rasadniku. To možete videti na korenovom vratu. Nikako ne zatrpavajte spojno mesto, mesto kalemljenja. Goli koren potopite u rastvor zemlje, goveđeg stajnjaka i vode u odnosu 1:1:1 kako bi ga osvežili.

8. Ne zaboravite primeniti đubrivo u sadne jame, ono će biti startna hrana. Dobro nagazite zemljište oko posađene sadnice kako bi se ostvario što bolji kontak korena i zemlje. Obilno zalijte posađene sadnice.

9. Pored sadnice postavite jači kolac koji je neće dodirivati i vežite je za njega kako bi imala stabilnost. Obično se postavlja sa severne strane u odnosu na voćno stablo.

10. U slučaju da je zemljište lošijeg kvaliteta, promenite supstrat kojim obavljate zatrpavanje.