Đubrenje dunje: U različito vreme uzrasta koristi različite količine hranljivih materija

Za uspešno gajenje dunje, dobijanje visokog prinosa, odličnog kvaliteta ploda, veoma važna agrotehnička mera je đubrenje. U maladim zasadima hranivo ubrzava porast stabala i početak rađanja, a u starijim utiče na realizovanu proizvodnju. Iz tih razloga dunje treba đubriti redovno, svake godine odgovarajućim mineralnim i organskim đubrivima, iz kojih one treba da zadovonje svoje potrebe za hranljivim elementima.

Najvažniji elementi koji se dodaju u vidu đubriva, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Kosovska Mitrovica Ljiljana Gvozdić, su azot, fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum. Međutim pored ovih elemenata dunja u veoma malim količinama koristi i gvožđe, mangan, cink, bor, molibden i dr.

"Navedenim hranljivim elementima dunje se obezbeđuju pravilnim đubrenjem stajnjakom i mineralnim đubrivima. Najbolje je da se agrohemijskom analizom ispita zemljište, pa da se onda proizvođač služi preporukom, izborom hraniva za određeni vremenski period, u preporučenim normama", kaže ovaj stručnjak za voćarstvo i dodaje da će u suprotnom đubrenje da ide orijentaciono, na osnovu vidljivih pokazatelja, u prosečnim normama za određeno vreme.

Podsetimo, u rigolovanim zemljištima organska đubriva se brže razlažu, a takođe je i bolja konzervacija vlage od atmosferskih padavina.

Azot je najpotrebniji posle sadnje

Dunje u različito vreme svog uzrasta koriste različite količine hranljivih materija. U toku intenzivnog porasta, prvih četiri do pet godina nakon sadnje, zbog porasta nadzemnih i podzemnih organa najpotrebniji je azot, zato što on učestvuje kao komponenta belančevina u izgradnji svih tkiva i organa dunje. Fosfor i kalijum su, kako kaže, nešto manje potrebni, ali su ipak neophodni u određenoj srazmeri, jer i oni učestvuju u stvaranju tkiva i u odrvenjavanju mladara.

Dobra pretpriprema garantuje odličan rod dunje - šta sprovesti?

"U periodu rodnosti dunje azot je i dalje potreban u velikim količinama, jer učestvuje u izgradnji cvetnih pupoljaka, zatim cvetova i plodova, kao i lišća i mladara. Fosfor je potreban za izgradnju plodova, lišća, stabla i korena, ali u znatno manjim količinama, otprilike za oko 3,7 puta manje od azota i za oko 4,3 puta manje od kalijuma", kaže Gvozdićeva i dodaje da su takođe, i potrebe za kalcijumom u ovom periodu velike.  

U periodu starosti dunje azot je takođe uz odgovarajuće druge mere, npr. rezidbu, neophodan prvenstveno za pospešivanje letorasta i za razviće krupnijeg i brojnijeg lišća. Fosfor i kalijum su isto tako potrebni, ali u nešto manjim količinama.

Utiče puno faktora

Zavisno od porasta, razmaka sadnje, stepena produktivnosti, načina održavanja zemljišta, navodnjavanja i drugog, potrebe dunje za pojedinim hranljivim elementima su različite. Mlada stabla do pete godine života, đubre se pojedinačno sa po 0,2-0,5 kg KAN-a, 0,5-1,2 kg kompleksnog NPK đubriva odnosa 10:12:26 po stablu zavisno od starosti i razvoja.

U rodnim zasadima korenov sistem dunje se prostire po celoj površini zemljišta, pa se samim tim đubri cela površina zemljišta koju zauzimaju stabla. U ovom periodu đubrenje ide sa znatno većim količinama đubriva, zato što je iznošenje elemenata znatno veće, i za po nekoliko puta. Za osnovno đubrenje ide oko 400-600 kg mineralnog kompleksnog NPK đubriva formulacije 10:12:24. Izabrana norma i količina unošenja hraniva zavisiće od starosti, iscrpnjenosti, gustine sadnje i drugog", navodi savetodavac i dodaje da odmah posle rasturanja ovog hraniva ide zaoravanje i njegovo unošenje u zemljište na dubini od oko 10-14 cm.

Svake treće godine zajedno sa mineralnim đubrivima dodati zgoreo goveđi stajnjak, oko 30 tona po hektaru, a moguće je i zasejati biljke za zelenišno đubrenje, koje se zaoravaju u aprilu (drugoj polovini) iduće godine.

Šta ako se ne odradi u jesen?

Ukoliko se iz bilo kojih razloga osnovno đubrenje nije odradilo u jesen uz odgovarajuće vremenske uslove može se rasturiti u kalendarski ranom zimskom periodu do sredine januara.

Kako ispeći kvalitetnu rakiju od dunje?

"S proleća rano u zasadu dunje po hektaru dodati 200-400 kg KAN-a, pa odmah isfrezirazi. Kasnije početkom maja meseca, ako se primete nedostaci azota, odraditi dopunu prihrane, pa zemljište plitko obraditi. Kasnije leti (juna-jula) prihrane mogu ići kombinacijom makro i mikro elemenata folijarno preko lista i to sa potrebnim brojem ponavljanja naspram nedostataka nekih hranljivih elemenata", rekla je Gvozdićeva,

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor