Grane kajsije naglo propadaju - to je eutipoza!

Eutipoza kajsije je oboljenje poznato pod nazivom "odumiruća ruka ili zeleno uvenuće" kao jedno od najdestruktivnijih bolesti koje najčešće nastaje kao posledica rezidbe. Specifična je za sve regione. Kod nas je njena pojava sve češća. U Australiji je ovo najdestruktivnija bolest kajsije poznata pod nazivom "gumozna" bolest. Oboljenje se češće pojavljuje u starijim zasadima kajsije, ali i u mlađim zasadima kalemljenim na neodgovarajućim podlogama.

Patogen ima veoma širok krug domaćina od kojih su među gajenim domaćinima najznačajniji vinova loza i naročito kajsija, a može se javiti i na koštičavim voćkama, jabuci, kruški, šljivi, dunji, orahu, bademu, ribizli, itd.

Pojava bolesti

Prvi simptomi se ispoljavaju u vidu naglog propadanja grana sredinom leta. Listovi naglo venu i odumiru i ostaju vezani za voćku. Poznat simptom je i zeleno uvenuće kajsije. Plodovi na ovim granama najčešće sazrevaju pre ostalih. U osnovama izumrlih grana uočavaju se rak-rane oko mesta rezidbe. U većini rak-rana javlja se velika količina smole. Moguće je izvesno zaostajanje listova u porastu pre odumiranja i njihovog uvenulog visećeg položaja.

Gljiva se širi sa grane na granu prema glavnom stablu prouzrokujući i odumiranje čitave voćke. U okviru zahvaćenog tkiva uočava se formiranje peritecija (kruškoliki plodonosni organi). Simptomi na drugim koštičavim voćnim vrstama su slični simptomima kao na kajsiji.

Prouzrokovač bolesti

Eutypa lata je gljivica koja pri polnoj reprodukciji formira peritecije u stromama (isprepletane micelije gljive sa tkivom) na i oko mesta infekcije. Kako oboljenje napreduje, na mrtvom drvetu se formiraju veće stromatične površine koje padaju na zemlju, a njihovim presecanjem mogu se uočiti peritecije.

Askusi su smešteni u peritecijama, cilindrični su i izduženi sa po osam jednoćelijskih, svetlo žutih, savijenih askospora gljivice. Bespolne spore se formiraju sa unutrašnje strane kore u okviru zaraženog tkiva.

Ciklus razvoja gljivice

Peritecije se formiraju u crnom sloju (stromi) dve ili više godina nakon izumiranja zaraženih grana. Nova generacija plodonosnih tela tipa peritecija se formira svake zime. Po dozrevanju, u rano proleće, peritecije oslobađaju askospore prilikom padavina ili zalivanja od preko jedan milimetar po kvadratu. Askospore iz peritecija se raznose vetrom i po dospevanju na ozledu biljke vrše zarazu. Jednom kada dođe do infekcije, zaraza se ne može sprečiti.

Simptomi sporo napreduju tako da se oboljenje ne uočava prve dve vegetacije, ali i tu ima izuzetaka. Bespolni stadijum gljive nema epidemiološki značaj u smislu širenja.

Sprečavanje i suzbijanje bolesti

Zaštitu voćaka treba usmeriti na sprovođenje rezidbe u uslovima kada je rizik od infekcije niži, uz zaštitu rezova od infekcije. Nijedan period rezidbe nije u potpunosti lišen rizika od infekcije. Rezidbu treba redukovati na najmanju moguću meru neophodnu za održavanje oblika krošnje i proizvodnju plodova, a ukoliko su neophodni veliki rezovi, rez je odmah po nastanku potrebno zaštiti fungicidom, tako što se dobro natopi. Prskanje rezova atomizerom ne obezbeđuje deponovanje dovoljne količine preparata koja će rez zaštiti. Rane od rezidbe čiji je prečnik ispod 10 milimetara nije neophodno zaštititi.

Pokrenuta inicijativa za zaštitu i brendiranje čačanske kajsije

Najčešće se odmah nakon rezidbe kajsije (u avgustu ili u vegetaciji, početak juna meseca) vrši se premazivanje rezova nekim od zaštitnih sredstava (bakarnim sredstvima) ili fungicidima, kao što su karbendazim, tiabendazol. Štite se veći preseci od 1 cm.

Preseke prečnika do jednog centimetra ne treba štititi. Kada se vrši premazivanje preseka bakarnim preparatima, preporučuje se natapanje rana, da bi se produžilo njihovo delovanje, budući da su u pitanju sredstva sa kontaktnim delovanjem koja ne mogu omogućiti dužu zaštitu preseka. Posle premazivanja preseka, oni veći od 1 cm se premažu santar-em pastom, radi boljeg kalusiranja i zaštite. U njegovom nedostatku, veće preseke premazati kalem voskom. Rezidbu izvoditi natapanjem oštrica voćarskih makaza u 70 %-ni alkohol.

Nakon rezidbe, u cilju sprečavanja mogućih infekcija na ranama voćaka, preporučuje se i prskanje nekim od kontaktnih fungicida iz grupe triazola, kao što su a.m. ditianon ili kaptan i sl. Dodati neki od okvašivača, radi boljeg delovanja fungicida. S obzirom da ne postoje fungicidi s kurativnim delovanjem na E. latu, preporučuje se uklanjanje delova drveta s vidnim simptomima bolesti i to tako da se delovi uklanjaju skidanjem 10 do 20 cm vidno zdravog drveta kajsije iznad rana ili zaraženog tkiva.