Neka ide za šta god, ali sramota je da bude pet dinara jer je toliko jedna žvakaća guma, naglašava voćar iz Šuma kod Topole Aleksandar Glišić.
Voćari iz sela oko Topole polako su priveli kraju ovogodišnju sezonu kada je jabuka u pitanju. Pamtiće je, kako kažu, po izuzetno niskoj ceni koja je jedva pokrila troškove ulaganja dok zarade zasigurno nema. Tržište za prvu klasu još uvek je neizvesno, dok se treća klasa, takozvana "padalica" otkupljuje po ceni od pet dinara po kilogramu.
Druge klase na tržištu nema, tako da su voćari prinuđeni da sve plodove koji ne zadovoljavaju kriterijume kupaca za izvoz, odbace u padalice i prodaju po veoma niskoj ceni, piše Toppress.
"Padalica je pet dinara, taman pokriva troškove rada za njeno kupljenje, a troškove proizvodnje ne pokriva uopšte. Ona je ostala sitnija zbog suše, kalibar koji zahtevaju trgovci je oko 70 mm u prečniku, obzirom da je manja od toga ona ide u industrijsku preradu za sokove, baze, kašice. Neka ide za šta god, ali sramota je da bude pet dinara jer je toliko jedna žvakaća guma", naglašava voćar iz Šuma kod Topole Aleksandar Glišić.
Ovaj proizvođač se bavi uzgojem jabuka dugi niz godina, poseduje brojne zasade raznoraznog sortimenta. Mišljenja je da bi nadležni trebali da stanu iza poljoprivrednika i obezbede im siguran plasman i cenu, kako bi i njihova proizvodnja bila lakša.
Međutim, ovako niska cena jabuke zabeležena je još 2019. godine kada je iznosila četiri dinara za treću klasu, odnosno onu za preradu. Tada su mnogi voćari iz revolta, prosipali prikolice jabuke.
Takođe, s godinama je opalo interesovanje za pojedine sorte, kao što je greni smit, koju više inostrani kupci ne žele. Upravo je Glišić, skoro ceo zasad ove sorte posekao.
"Kod mene konkretno on dobija neku crvenu prevlaku jer u zemljištu ima više kalijuma nego što treba i sorta se lako pigmentiše. To se smatra sortnom greškom za rusko tržište dok italijani to cene kao prednost. Nekada je ta sorta imala perspektivu kao kisela sorta, koristili su je dijabetičari, koristila se za razne namene, imala je dosta suve materije", navodi Glišić i dodaje da obilno i redovno rađa, krupnih plodova - jako kvalitetna i najviše je išla za rusko tržište.
"Međutim potražnja je stala, traže se crvene sorte, razlog ne znamo, verovatno nismo radili na pronalaženju novih tržišta."
Tagovi
Autorka
