Jagodi najviše potreban kalijum - izbalansirajte odnos hraniva

Uzgajanje jagode ima svoje zahteve i zakonitosti. Dobra snabdevenost biljnim hranivima je osnovni preduslov za postizanje visokih prinosa i ukusne plodove. Najvažnije je da đubriva koja dodajemo imaju izbalansiran odnos hraniva i da ne preterujemo sa dodavanjem azota.

Potrebe za mineralima

Jagodi je najviše potreban kalijum koji čini oko 60 odsto suve materije ploda. Zbog toga je u fazi plodonošenja neophodno primeniti đubriva bogata ovim mineralom. Formulacije odnosa azota, fosfora i kalijuma su 2:1:3 ili 2:1:4. Veoma je osetljiva na disbalans hraniva i bilo kakva promena odražava se na prinos i kvalitet plodova.

Na njihovo usvajanje deluje i pH reakcija. Kada u zemljištu ima višak kalcijuma smanjuje se usvajanje magnezijuma i pored toga što ga zemljište ima dovoljno. Kada je pH alkalna može se javiti i problem usvajanja gvožđa, cinka. Prosečna količina neophodnog kalijuma se kreće od 90 do 250 kg K2O/ha.

Prolećna priprema zasada jagode

Azot je neophodan za rast i razvoj, ali njegov višak deluje veoma negativno. To je posebno izraženo ako se javi disbalans u odnosu sa kalijumom. Višak azota negativno deluje na imunitet biljke, slabi mehanička struktura, češće se javljaju oboljenja, posebno razne truleži, i štetočine. Prihrana sa đubrivima bogatim ovim elementom se obavlja na početku sezone što će pomoći da se razvije lisna masa. Njegovu količinu treba prilagoditi stanju useva i kvalitetu zemljišta. Prosečna potreba za njim se kreće oko 120 kg/ha za visokoprinosne useve.

Na količinu fosfora koji je neophodan veliki uticaj ima pH reakcija zemljišta. Na alkalnim i veoma kiselim on prelazi u nedostupan oblik koji biljka ne može da usvaja. Prosečna količina neophodnog fosfora se kreće od 50 do 150 kg P2O5/ha.

Nedostaci minerala

Pregledom možemo utvrditi u kakvom su stanju jagode i da li su dovoljno snabdevene hranivima. Veoma često na usevu u početnim fazama rasta susrećemo hlorozu najmlađih listova izazvanu nedostatkom gvožđa. Ljubičasti listovi kada je vreme hladno pokazuju da nema dovoljno fosfora koji postaje neaktivan usled vremenskih prilika čak i kada ga ima dovoljno u zemljištu.

Može doći i do hloroze izazvane nedostatkom magnezijuma koji ima karakteristične simptome. Na starom lišću lisne nerve ostaju zelene dok površina lista između nerava postaje žuto obojena. Drugi termin kada se javljaju hloroze je intenzivan porast plodova. Nedostatak kalijuma se uočava na najstarijem lišću u vidu hlorotičnih i nekrotičnih pega. List se uvija prema unutra.