Jesenje đubrenje voćki: Birajte formulacije sa manje azota, a više fosfora i kalijuma

Jesenje đubrenje je neizostavna i jedna od najbitnijih agro-tehničkih mera u toku mirovanja voćnjaka. Njome se u zemljište unose i akumuliraju neophodne količine hranjivih materija koje su potrebne voćkama tokom naredne vegetacije. Posle berbe, u voćnjaku počinju priprema i radovi za sledeću proizvodnu godinu.

Đubrenje, kao i osnovna obrada zemljišta, su mjre koje nikako ne treba preskakati. Po završetku vegetacije, nakon opadanja listova, lišće i plodove koji su ostali na grani i istrunuli (mumificirani plodovi), treba sakupiti i izneti iz voćnjaka i spaliti na đubrištu jer mogu biti nosioci bolesti i štetočina, naročito ako je u toku vegetacije bilo zaraze ili štetočina, a koje se nisu suzbijale.

Osnovno đubrenje pre obrade

Kvalitet voća i neredovno plodonošenje veoma zavisi od jesenje obrade zemljišta, đubrenja i zaštite. Jesenja obrada zemljišta u voćnjaku podrazumeva oranje na manjoj dubini od oko 15 do 18 cm, nikako dublje jer bi moglo dovesti do oštećenja korenovog sistema. Svakako ovu radnju treba obaviti po suvom vremenu, ne kišovitom i vlažnom.

Đubrenje se takođe ne sme izostaviti jer bi se to odrazilo na kvalitet i rod voćki. Osnovno đubrenje voća bilo bi dobro izvesti pre obrade zemljišta kako bi se granulisano đubrivo delimično i inkorporiralo u zemljište. Količina hranjva zavisi od samog zemljišta, starosti i vrste voća. Ono direktno utiče na plodnost i strukturu zemljišta, optimalan porast, dužinu vegetacije, otpornost voćaka na uticaj niskih temperatura, uticaj bolesti i štetočina, utiče na sveopštu kondiciju. Doprinosi boljoj rodnosti i kvalitetu ploda.

Sadnja voćki: Treba li skraćivati korenje i nadzemni deo sadnica?

Tokom vegetacije, dakle rastom i razvićem voćke iz zemljišta izvuku veliku količinu hraniva za izgradnju svoje sveukupne nadzemne mase iz tog razloga obavezno je voćke nahraniti u jesen. U tu svrhu koriste se organska i mineralna kompleksna đurbiva, kako bi se rastvorila u pristupačne oblike koje biljka može usvojiti na samom početku vegetacije.

Koje đubrivo odabrati?

Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak i to zagoreo ili poluzgoreo (odstajao stajnjak) ili peletirana organska đubriva. Najčešće se za tu namenu koristi goveđi, ali može i mešavina goveđi konjski, ovčiji itd., a odlično je koristiti i gotov kompost. Osim hranljive vrednosti, ima ulogu da poboljša i popravi strukturu zemljišta, da ga obogaćuje mikroorganizmima koji potpomažu usvajanje hranljivih elemenata. Osim stajnjaka, na tržištu je ogromna paleta raznih organskih tečnih đubriva koji imaju istu ulogu.

Kako obaviti đubrenje u rupe pri sadnji voćaka?

Pored organskog koje se zemljištu daje svake treće godine, primena mineralnih, kompleksnih đubriva je svake jeseni. Njegova količina zavisi od voćne vrste, starosti zasada, te obezbeđenosti samog zemljišta hranivima što se decidno može utvrditi hemijskom analizom. U ovom periodu koriste se formulacije sa manje azota, a više fosfora i kalijuma, iz razloga što je tim hranlivim elementima potrebno više vremena za razgradnju u pristupačne oblike koje voćka može da usvoji.

U ponudi su sledeće kombinacije NPK 8 -16 -24, NPK 7-20-30, NPK 8-20-30, NPK 6-12 24, NPK 7-21-21 i slične. Svu količinu iznete mase, potrebno je vratiti u zemljište đubrenjem u jesen.

Obavezna analiza

Analizu zemljišta je potrebno uraditi svake treće godine u već zasnovanim voćnjacima, a u novom prije podizanja zasada, na taj način dobijamo tačne podatke šta zemljište sadrži i koje hranljive materije mu nedostaju. Obično se radi sa preporukom pri čemu se dobija detaljno uputstvo kojom kombinacijom mineralnog đubriva i koju količinu đubriva dodati datoj parceli. Ako se tek planira novi zasad dobija se preporuka koja vrsta voća bi bila najidealnija.

Bitno je pravilno i uzeti, u voćnjaku, uzorak po slojevima do 30 cm, 30-60 cm i 60-90cm napravi se reprezentativni uzorak i odnese na analizu sa preporukom. U toku vegetacije bilo bi dobro uzeti i list na analizu na osnovu čega se može utvrdi i proceniti količina roda, a na osnovu toga sačiniti plan đubrenja za određenu voćnu vrstu.

Idealno bi bilo, ko ima sistem kap po kap, dodati NPK u sistem, ali u više manjih obroka.