Kako i u kojoj meri podloga utiče na karakteristike stabla?

Izbor voćnih sadnica koje ćemo posaditi ima svoje izazove. Većini će u fokusu biti vrsta i sorta, odnosno hibrid, ali se zaboravlja da se radi o kalemljenim sadnicama nastalim spajanjem podloge, koja daje koren, i plemke, iz koje se razvija nadzemni sistem koji verno prenosi karakteristične osobine. Ovo je najčešći način razmnožavanja voćnih stabala.

Koje su razlike?

Sadni materijal koji kupujemo treba da poznajemo ili da se konsultujemo sa stručnjacima. Mnogo je faktora koji će uticati na uspešnost sadnje i stablo u budućnosti. Izbegnite greške koje vas mogu koštati novca, vremena, nerviranja, rada.

Ovo je pet stvari na koje morate paziti kod kupovine voćnih sadnica

Podloga daje stabilnost i ukorenjuje stablo, ali i snažno deluje na karakteristike. Nije isto da li kupujete sadnice na semenjaku, generativnoj razvijenoj iz semena divljih formi, ili vegetativno razmnoženim podlogama.

Razlike su brojne. U zavisnosti šta želite, prilagodite izbor. Sorta kalemljena na semenjak razvija jači koren koji prodire dublje u zemlju. Ovakva stabla su otpornija na sušu, udare vetra, dugovečnija, crpe vodu i hraniva iz dubine. Koren se razvija i prožima veliku zapreminu zemlje što ih čini otpornijim na vetar. Za njih nije potrebna armatura kao što je to slučaj sa vegetativnim za koje je neophodno podizanje.

Semenjaci daju dugovečnija stabla koja imaju uravnoteženu plodnost. Što je vegetativna podloga kržljavija, to se više smanjuje životni vek naše voćke. Dok u prvom slučaju životni vek traje 40 do 50 godina, u drugom slučaju kod intenzivnih zasada to je najviše 15 do 20 godina.

Koje vrste noževa za kalemljenje postoje?

Izborom utičemo i na ukupnu prilagodljivost. Zahvaljujući dobro razvijenom korenu semenjaka mogu da crpe vodu iz dubine za vreme suše, otpornija su na mraz i niske temperature. Kržljave podloge nemaju takve karakteristike i koren se razvija u plitkom površinskom sloju, izloženiji je uticaju atmosferilija.

Ista sorta, a različite karakteristike

Ako uzmemo plemke sa istog stabla i kalemimo na obe vrste podloge, one će formirati različite dimenzije nadzemnog sistema. Tako će na semenjaku moći narasti nekoliko metara u visinu, dok će na kržljavim u intenzivnim sistemima dostići maksimalno tri metra. Isti slučaj je i sa rastom u širinu. Zbog toga na istoj površini možemo posaditi veći broj stabala na vegetativnim podlogama koja u zbiru daju veći rod, odnosno imaju veću produktivnost po jedinici površine.

Na vegetativnim plodonošenje počine dve do tri godine posle kalemljenja, a na semenjacima prorode kasnije. Karakteristike i kvalitet plodova se razlikuje zbog uticaja podloge, ali i otpornost na štetočine i bolesti.