Kako napraviti plan za podizanje voćnjaka?

Površine na kojima se planira voćarska proizvodnja treba prostorno organizovati tako da obezbeđuju optimalno obavljanje svih poslova u toku procesa proizvodnje. Da bi se u tom pogledu napravila uspešna organizacija raspoloživog prostora, dala mu se odgovarajuća namena potrebno je raspolagati odgovarajućom kartom u razmeri 1:500 ili 1:1000.

Veličina zasada

Veličina parcele zavisi od stepena intezivnosti proizvodnje. U intezivnoj proizvodnji ne bi trebalo da bude veća od dva hektara. Na zemljištima pod nagibom, sa izlomljenim reljefom, nisu poželjne parcele veće od pet hektara.

Projektovanje i podizanje voćnjaka - od prvog do poslednjeg koraka

Radi dobrog iskorišćavanja mehanizacije poželjno je da proizvodna parcela bude pravougaonog oblika, sa odnosom širine i dužine 1:3 do 1:5. Svaka treba da bude povezana sa ekonomskim dvorištem, glavnom ili sporednom putnom mrežom.

Putevi

Putna mreža obuhvata poprečne i uzdužne puteve. Širina poprečnih puteva koji služe za okretanje traktora sa priključnim mašinama pri izlasku iz jednog u drugi red, ne treba da bude manja od osam metara. Širina uzdužnih puteva koji se pružaju paralelno sa redovima voćaka ne treba da bude manja od šest metara.

Mrežu puteva upotpunjuje put po obodu zasada koji treba takođe na bude širok osam metara. Opisana putna mreža je prisutna u planu voćnjaka koji se sastoje od više parcela na velikim zemljišnim kompleksima. U malim voćnjacima, koji obično imaju samo jednu parcelu, nema unutrašnjih puteva, a širina obodnih puteva može biti znatno manja (šest metara) i zavisi od mehanizacije. Ukoliko ima sporedne putne mreže, meki putevi su širine četiri do pet metara.

Dužina parcele, a time i redova voćaka, ne bi trebalo da prelazi 200 m, a širina do 250 m.

Zašto ekonomsko dvorište u sredini?

Ekonomsko dvorište poželjno je da ima centralni položaj, koji mu omogućava najkraću komunikaciju sa svim parcelama. Ono, istovremeno, mora biti povezano sa glavnim tvrdim putevima sa glavnom saobraćajnicom preko koje se povezuju sa tržištem.

U sklopu organizacije teritorije treba planirati vetrozaštitne pojaseve, rezervoar za vodu, mokre čvorove i slično. Rezervoari za vodu planiraju se tako da svojim kapacitetom zadovoljavaju potrebe u vodi za spravljanje rastvora zaštitnih sredstava protiv prouzrokovača bolesti i štetočina i za hemijsko suzbijanje korova. Njihov broj će zavisiti od veličine objekta, a treba ih smestiti tako da se lako dopunjuju vodom i bez većeg transporta opslužuju svaku parcelu.

Pored stacioniranih mokrih čvorova u sklopu ekonomskog dvorišta, poželjno je planirati i prostor za izgradnju poljskih klozeta sa septičkim jamama. Njih treba tako rasporediti da mogu zadovoljiti potrebe u periodima najvećeg angažovanja radne snage. Ovaj problem se može rešiti i pokretnim klozetima sa higijenskim šoljama, koji se transportuju od mesta do mesta, zavisno od poslova.