Kako voćar sa KiM-a održava zasade bez hemijskih preparata i savetodavne podrške?

Neša Đokić iz sela Koretište kraj Gnjilana na Kosovu i Metohiji se odvajkada bavi voćarstvom. Na 15ha gaji krušku viljamovku, na 14 višnju oblačinku i na nešto manje od dva hektara malinu vilamet. Ove godine rod je dobar, tamo gde nije oštetio mraz.

"Kruška na 10 hektara u dobrom je stanju i rod je solidan. Na preostalih pet, nema roda - mraz je učinio svoje i uništio 95 odsto. Višnja je solidna, ima delove gde je prerodila, a delove prosečan rod. Malina je podbacila dobrim delom. Ne znam šta je, ali je u lošem stanju i iskreno mislim da na jesen raskrčim i zasadim nešto drugo", razmišlja Đokić.

Još nema istaknutih cena za višnju

Voće plasira na tržište KiM-a i ostatka Srbije, a što nije za konzum prerađuje u destilat. Prošle godine krušku je prodavao po 0,75 centi za kilogram - zbog smanjenog roda usled mraza, višnju po 2,2 €/kg, dok je malinu davao za 4,2 €/kg, mada je rod bio loš, prema njegovoj oceni.

"Ove godine očekujem solidan rod višnje, a cenu ne znamo još kakva će biti. Još ne izlaze nikakve ponude."

Primenjuje sve agrotehničke mere i tretiranje po programu; od malčovanja, košenja, đubrenja do prihranjivanja i navodnjavanja.

"Navodnjavam krušku na 10 hektara kap po kap preko solarnih panela, višnju sam navodnjavao ali zbog berbe mašinskim putem sam morao da sklonim sistem jer ne mogu mašinom prići za berbu niti obrađivati u redove. Malina je takođe pod sistemom kap na kap. Imam šest bušotina po 80m dubine i imam vodu dovoljno za zalivanje", ističe naš sagovornik.

Kako bez sredstava za zaštitu?

Iako se može zaključiti da Đokić "drži konce" u rukama svoje voćarske proizvodnje, daleko je od idealnog.

"Izazovi su ogromni baviti se poljoprivredom, a naročito voćarstvom na Kosovu i Metohiji. Pre svega nema dovoljno sredstava za zaštitu, a to što ima - cene su preskupe! Đubriva i prihrana jako skupi."

Preparate kupuje u gornjem delu Srbije, ali zbog političke situacije teško "prebacije" preko administrativne granice. Zbog carina, dozvoljene su samo male količine.

"Što se tiče nekih mogućnosti slabo su nam dostupne, jer na Kosovu sam Srbin, a u Srbiju teško dolazim. Subvencije, iskreno koristim samo iz Srbije, a od strane Kosova ne dobijam, jer ne znam iz kog razloga zadnjih pet godina mi ne odobravaju", kaže Đokić i dodaje da je obilazio više puta Agenciju za agrar, gde mu govore da će biti, ali "nikako da bude".

Kako diše poljoprivreda na Kosmetu: Šta se proizvodi, gde se i kako prodaju proizvodi?

Ništa nije bolje ni u savetodavnoj podršci.

"Pošto smo Srbi jednini sa ovakvim zasadima i ne zovu nas ni sa albanske ni sa srpske strane, tako da se snalazimo - kontaktiramo PSS službu u Vranju. Ponekad da nam pomognu", kaže za kraj kosovski voćar.