Lišaj na voćkama: Da li je opasan i treba li ga ukloniti? Evo saveta kako postupiti

Lišajevi na voćkama česta su pojava u voćnjacima i vrtovima, posebno na starijim stablima. Mnogi ih voćari primete tek kada se na kori počnu pojavljivati sivkaste, zelenkaste ili žućkaste naslage koje prekrivaju grane i deblo. Iako na prvi pogled mogu delovati zabrinjavajuće, u većini slučajeva lišajevi nisu direktno opasni za voćke. Ipak, njihova pojava često je znak da s voćkom ili uslovima uzgoja nešto nije potpuno u redu.

Lišajevi nisu paraziti

Lišajevi su posebni organizmi koji nastaju u simbiozi gljive i alge ili pak cijanobakterije. Gljiva im osigurava zaštitu i strukturu, dok alga fotosintezom stvara hranu. Upravo zbog takvog načina života lišajevi ne uzimaju hranljive materije iz voćke na kojoj rastu. Oni se samo pričvrste na koru i koriste vlagu, svetlost i hranjive čestice iz vazduha. Zbog toga ne možemo reći da parazitiraju na stablu.

Ipak, njihova prisutnost može imati određene negativne posledice. Ako ih ima u većoj količini, mogu prekriti veći deo kore i time zadržavati vlagu na površini grana. Takvo vlažno okruženje pogoduje razvoju raznih bolesti i štetočina, a može i da uspori disanje kore. Osim toga, lišajevi često skrivaju pukotine i oštećenja na kori zbog čega su eventualne bolesti ili napadi štetočina teže uočljivi.

Zašto dolazi do pojave lišajeva?

Razlog pojave lišajeva najčešće je kombinacija nekoliko faktora. Najčešće se javljaju u starijim voćnjacima, na stablima koja sporije rastu ili su slabije vitalnosti. Takođe ih podstiče povećana vlaga vazduha, zasenjen položaj, retko ili nepravilno orezivanjem, kao i slaba cirkulacija vazduha u krošnji. U zapuštenim voćnjacima gde se ne sprovodi redovna rezidba lišajevi se pojavljuju mnogo češće nego u dobro održavanim zasadima. Zanimljivo je i da se lakše razvijaju u područjima s čistijim vazduhom, jer su vrlo osetljivi na zagađenje.

Razlika između pojave lišajeva na mladim i starim stablima može biti značajna. Na starim voćkama oni su relativno česta i uglavnom bezopasna pojava, jer je kora gruba i ispucala, pa pruža idealno mesto za njihovo naseljavanje. Kod mladih stabala situacija je drugačija. Ako se lišajevi pojave na mladim voćkama, to može biti znak da stablo slabo napreduje, da je rast usporen ili da su uslovi uzgoja nepovoljni. U takvim slučajevima važno je pre svega poboljšati vitalnost stabla, pravilno ga orezivati, osigurati dovoljno svetla i hraniva te pratiti zdravstveno stanje.

Kako ukloniti lišajeve sa stabala?

Uklanjanje lišajeva obično nije komplikovano. Najjednostavnija metoda je mehaničko čišćenje, odnosno četkanje kore. To se radi tvrdom četkom ili drvenim strugačem, najčešće tokom kasne zime ili vrlo ranog proleća, pre početka vegetacije. Važno je pritom biti oprezan kako se ne bi oštetila kora, posebno na mlađim granama. Nakon čišćenja lišajevi se lako odvajaju i otpadaju.

U mnogim slučajevima takvo mehaničko uklanjanje potpuno je dovoljno, posebno u manjim voćnjacima i vrtovima. Međutim, u profesionalnim voćnjacima često se sprovodi i preventivno prskanje sredstvima na bazi bakra tokom zimskog mirovanja.

Zašto se bakar koristi samo do otvaranja pupoljaka i čemu služi mineralno ulje?

Bakarna sredstva deluju na mnoge uzročnike bolesti i istovremeno pomažu u smanjenju pojave lišajeva, mahovina i algi na kori. Ovakav tretman obično se sprovodi u sklopu zimskog ili ranoprolećnog prskanja voćaka.

Poboljšati uslove gajenja

Važno je naglasiti da hemijski tretmani nisu nužni ako je pojava lišajeva mala. Mnogo važnije od samog uklanjanja je poboljšanje uslova gajenja. Redovna rezidba kojom se krošnja prozračuje, uklanjanje suvih i bolesnih grana, održavanje dobre ishranjenosti stabla i osiguravanje dovoljno svetla često su najbolja prevencija. Kada je stablo snažno i dobro održavano, lišajevi se pojavljuju mnogo ređe i sporije se šire.

Zato se lišajevi na voćkama mogu posmatrati i kao svojevrsni pokazatelj stanja voćnjaka. Oni sami po sebi obično ne uzrokuju veliku štetu, ali često upozoravaju da stablu treba više nege. Redovna briga o voćkama, pravilna rezidba i održavanje vitalnosti najbolji su način da se njihova pojava svede na minimum.