Miloš Tričković profesorsku diplomu zamenio poljoprivredom

Miloš Tričković po zanimanju je profesor fizičke kulture. Međutim, prema rečima ovog tridesetjednogodišnjaka, posao u struci morao bi dugo da čeka, te se zato odlučio za bavljenje poljoprivredom.

U selu Crna Bara, koje se nalazi u okolini Vlasotinca, započeo je proizvodnju jagoda, malina i kupina da bi, kako kaže, od tog voća pravio rakiju. Otkako se okrenuo poljoprivredi, kaže da uspeva dobro da zaradi i da može dobro da živi od tog posla, a takođe planira da proširi proizvodnju.

Zoran Keserović: Voćarstvo je svetla tačka u poljoprivredi Srbije

Od detinjstva u poljoprivredi

Ovaj mladi poljoprivrednik ističe da su ga selo i poljoprivreda uvek privlačili posebno zbog toga što je od detinjstva okružen ratarskom proizvodnjom.

“Deda je pravio kuću u Crnoj Bari. Otac u Vlasotincu, a ja sam se zapravo sada vratio korenima. Moji su obrađivali zemlju i kao većina sadili pšenicu i kukuruz. Pre šest godina, kada sam bio na trećoj godini fakulteta, odlučio sam da tu zemlju iskoristim na drugačiji način, uz očekivanje da će to više da se isplati. Zašto raditi nešto što će vam doneti 300 ili 500 evra, kada se od iste zemlje može zaraditi i deset puta više”, objašnjava Miloš, a prenose Večernje novosti.

Sledeće godine planira da udvostruči proizvodnju

Miloš proizvodi jagode, maline i kupine na zemljišnoj površini od 50 ari. Međutim, u planu mu je da za godinu dana proširi proizvodnju za bar još toliko.

“Na 70 ari posejao sam ovas, kao predkulturu, da bih u avgustu mogao da sadim jagodu. Veoma sam zadovoljan dosadašnjim rezultatima u proizvodnji. U poslednjih nekoliko godina, na 30 ari pod jagodom, imao sam prosečan prinos između četiri i pet tona ovog voća”, navodi Miloš.

Kaže da je uspeo da razvije ovu proizvodnju zahvaljujući tome što je uveo sistem za navodnjavanje “kap po kap” za sve parcele na kojima ima zasade. Porodica mu je, ističe, velika podrška.

“Deo novca za izgradnju bazena, od 75.000 litara, zaradio sam radeći na građevini, a za deo je otac morao da podigne kredit”, kaže Miloš dodajući da je doveo vodu sa izvora udaljenog 2,5 kilometra, a uključujući i cevi po imanju to je, prema njegovim rečima, čak pet i po kilometara mreže.

Mladi poljoprivrednik iz Vlasotinca ima i tri hektara starih zasada različitog voća. Kako kaže, želja mu je da od voćnih kultura koje gaji počne da proizvodi voćne rakije.

Napustio katedru i posvetio se voćarstvu

Osnovao Zadrugu "Rosulja"

Zbog želje da započne proizvodnju voćnih rakija, osnovao je sa šestoricom prijatelja zadrugu “Rosulja”. Zadrugu su osnovali, kako objašnjava, da bi zajedno mogli da proizvode voćne rakije. Nadaju se da će i od države dobiti podršku jer, ističe, žele da zajedničkom ponudom i brendiranjem proizvoda lakše dođu do velikih kupaca kao što su lanci restorana i hotela. Miloš je ove godine uzeo u zakup na 25 godina i pet hektara državnog zemljišta gde će razviti proizvodnju vinograda, kruške i dunje.