Ne izostavljajte hemijski tretman zasada tokom jeseni. Evo i zašto

Sa zaštitom voćaka za narednu vegetacionu sezonu počinje se sa takozvanim jesenjim plavim prskanjem i to u fenofazi opadanja lišća. Tom prilikom se koriste preparati na bazi bakra u cilju smanjenja infekcionog potencijala biljnih patogena, štetnih insekata i grinja.

Prema rečima savetodavca za zaštitu bilja Živorada Jovanovića iz PSSS Knjaževac, pre nego što se obavi primena bakarnih preparata, neophodno je odraditi fitosanitarne mere u zasadu.

"Da bi hemijska zaštita, a to važi i za svako hemijsko tretiranje, bila efikasna, potrebno je izvršiti preventivne, higijenske mere u zasadu. To su, pre svega, sakupljanje opalog lišća ili zaoravanje, sakupljanje mumificiranih plodova, uklanjanje starih, polomljenih i obolelih grana", navodi on na početku razgovora.

Dezinfekcija stabala od gljiva i lišajeva

Kako dalje ističe, ne treba izostaviti krečenje stabala i ramenih grana čime se sprečava naglo zagrevanje stabala i usporava kretanje sokova tokom zimskih meseci.

Krečenje stabala: Evo 5 zanimljivosti o staroj praksi koja je i danas korisna

"Ovom merom se, takođe, vrši dezinfekcija stabala od gljiva i lišajeva, na koje deluje sumpor iz krečne smeše. U toku zimskog perioda nanošenje kreča treba ponoviti dva do tri puta", napominje savetodavac.

Međutim, tokom vegetacije na stablima su prisutni mnogi fitofagni patogeni i štetočine, protiv koje se primenjuju razna zaštitna sredstva. Ulaskom u fazu mirovanja, pojašnjava on, na samom kraju vegetacionog perioda pomenuti patogeni se pripremaju za prezimljavanje i to u pukotinama kore, na prezimljujućim pupoljcima, rak ranama i opalom lišću.

"Na ovim mestima prezimljavaju mnogobrojni prouzrokovači bolesti kao što su šupljikavost lista i krastavost plodova koštičavog voća, pegavost lišća, monilioze, rogač šljive, kovrdžavost lista breskve, bakteriozna plamenjača jabučastog voća, rak rane i drugo", navodi Jovanović i dodaje da štetočine, u zavisnosti od vrste, prezimljavaju u raznim formama, u obliku jaja, lutke, larve ili odraslog insekta.

Zašto čekati da opadne list?

Tokom jeseni, prilikom opadanja lišća, na mestima otpadanja peteljke nastaju ranice koje predstavljaju ulaz za infekciju. Njih, ističe naš sagovornik, što pre treba dezinfikovati rastvorom fungicida-baktericida.

Nakon što opadne lišće, podmladite voćke i produžite im vek

"To je jedan od razloga zašto se zaštita preporučuje kada opadne više od 70 odsto lišća. Kod produženog vremena opadanja efikasnije je da se tretiranje bakarnim preparatima obavi u dva navrata, kada opadne 20 do 40 odsto i kad opadne više od 80 odsto lišća", predlaže naš sagovornik.

Voćke moraju da budu okupane

Tretiranje, dodaje on, treba obaviti po mirnom vremenu, bez vetra i kada je temperatura iznad pet stepeni. Neophodno je tom prilikom primeniti optimalnu količinu vode, ne bi li sredstvo dospelo do svih pukotina i delova stabla gde patogeni i štetočine mogu da prezime.

"U svim preporukama stoji da je utrošak vode od 700 do 1.500, a kod velikih stabala jabuke i do 2.000 litara po hektaru. Činjenica je da se veliki deo sredstva gubi zbog redukovane količine lišća i ogoljenih grana, pa mnogi proizvođači smanjuju količinu 'čorbe' smatrajući da nije potrebna tolika količina tečnosti", kaže savetodavac za zaštitu bilja.

Kako dodaje, za razliku od zaštite u toku vegetacije, kada nije preporučljivo da dođe do slivanja sa lišća, ovde voćke moraju biti okupane. Tretiranje se obavlja ranije u toku dana, kako bi se one adekvatno osušile.

"Od sredstava za ovu namenu mogu se koristiti bakar-oksihlorid, bakar-hidroksid, bakar-oksid. Kombinovanjem bakra i mineralnog ulja uspešno se suzbijaju i bolesti i prezimljujuće forme insekata i grinja", zaključuje naš sagovornik na kraju razgovora.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor