Suša, visoke temperature i požari, a još "proletos" i mrazevi, pogodili su najveće evropske uzgajivače maslina. Najviše nastradili oni koji nisu navodnjavani.
Grčka se ove godine suočila sa natježim toplotnim talasom u poslednjih 30 godina. Tamo su se temperature u prvoj nedelji avgusta pele i do 45°C. Velike vrućine, dugotrajna suša i nedostatak padavina, isušili su zemlju što se posebno odrazilo na zasade maslina, a posledično i na prinose, piše oliveoiltimes.
Berba se u toj zemlji obavlja u oktobru, a proizvođači se još uvek nadaju kiši koja bi mogla da popravi deo prinosa koji su očekivali. Najugroženiji su delovi koji se ne navodnjavaju, poput regije Etolija-Akarnanija na središnjem zapadu zemlje, najvećeg proizvođača stonih maslina Kalamon.
Slično se događa i u drugim područjima. Maslinari na Kritu očekuju rekordno nizak prinos maslinovog ulja, oko 20.000 tona. Nezavidna je situacija i na Peleponezu kao i u Meseniji koja je jedna od najbogatijih teritorija u zemlji koja godišnje proizvede 50.000 tona vrhunskog maslinovog ulja.
Inače, prema globalnoj internet platformi za trgovinu Tridge, Grčka je u 2020. nakon Portugala bila drugi globalno najveći izvoznik tog sve traženijeg proizvoda pa se sa razlogom postavlja pitanje - kako će ovakva situacija u toj zemlji uticati na izvoz tog, ali i drugih proizvoda od maslina.
Treba napomenuti kako je grčke zasade prvo pogodilo nepovoljno prolećno vreme i jaki mrazevi zbog čega je zatražila finansijsku pomoć od Evropske unije.
Ne treba zaboraviti ni požare koji su pogodili ovu zemlju, a koji su uništili više od 89.000 hektara šuma i useva. Kada je reč o maslinjacima, najviše su stradali oni u okolini Olimpije, u regiji Ilia i to na čak 5.300 hektara. Smatra se da će zbog toga doći do smanjene proizvodnje u narednim godinama.
Kada je reč o požarima na jugu Evrope, u Turskoj su progutali hiljade hektara maslinjaka, posebno u pokrajini Mula. U jednom od njih izgorelo je i 25 stabala starih između 500 i 800 godina, piše oliveoiltimes.
Maslinari iz svih pogođenih regija pozivaju tursku vladu da im pomogne u ponovnoj sadnji i obnovi, što im je i obećano.
Potresna vest koju donosi nytimes dolazi i sa italijanske Sardinije gde je proteklih dana u požaru stradalo drvo masline čija je starost procenjena na 1.800 do 2.000 godina! Taj deo Italije takođe je bio pogođen vatrenom stihijom u kojoj su nastradala brojna poljoprivredna gazdinstva i veliko vegetaciono područje.
Grčka je jedna od najvećih proizvođača maslinovog ulja u Evropskoj uniji i čini 14 odsto ukupne proizvodnje. Od nje je veća Španija sa 63 odsto proizvodnje te Italija sa 17 odsto. Značajna je i proizvodnja Portugalije sa pet odsto. Ove četiri zemlje zajedno pokrivaju oko 99 odsto proizvodnje u EU.
Među državama članicama koje se ne bave proizvodnjom, Nemačka je među najvećim potrošačima i čini oko četiri odsto ukupne potrošnje EU-a. Iako proizvodnja ove vrste ulja osigurava samoodrživost, EU ima vodeću ulogu na međunarodnom tržištu, i kao uvoznik i kao izvoznik.
Upravo zato je upitno kako će ovogodišnji slabi prinosi u državama najvećim proizvođačima uticati na distribuciju maslinovog ulja i drugih proizvoda od maslina.
Nezapamćena oluja Filomena oštetila maslinjake - sledi katastrofa?
Takođe, ne treba zaboraviti kako su nezapamćene štete u Španiji nanete ove godine u januaru. Na maslinjake je napadalo i do pola metra snega čija je težina oštetila krošnju stabala i uzrokovala smrzavanje. Već su tada proizvođači upozoravali kako velike količine snežnih padavina mogu da izazovu lomove grana što kasnije drveće čini prijemčivim na pojavu bolesti, ali i štetočina što će se zasigurno odraziti i u godinama koje slede.
Tagovi
Autorka
