Borovnice nisu komplikovane što se tiče rezidbe. Potrebno je redovno držati unutrašnjost grma čistim, kako bi se sprečilo zasenjivanje i pojava bolesti.
Iako su početna ulaganja u proizvodnju borovnice veća u odnosu na ostale voćke, povrat uloženog može da se ostvari već u četvrtoj godini.
Borovnica raste kao grm, kasnije cveta i relativno je otporna na mrazeve. Ova godina iznenađujuće je krenula ranije i postoji realna opasnost da i borovnica strada od mrazeva.
Ipak, mora da se odradi i rezidba. Borovnica voli letnju i zimsku rezidbu. Što se tiče zimske, najvažnije je da se sve stare i mlađe grane koje idu unutra odrežu do zemlje, da ne bi stvarale vlagu koja je povoljna za razvoj bolesti.
U zavisnosti od starosti potrebno je ostaviti četiri do šest debljih, nosećih grana, a jednogodišnji izdanci koji idu vani, skraćuju se na spoljni pupoljak.
Sve starije grane položene ili blizu zemlje koje idu ka krajevima reda, takođe se režu do osnove jer, pod težinom roda, ometaju košenje, a i podložnije su truljenju. Poželjno je da su stariji izdanci čisti od pupoljaka barem trideset centimetara od osnove.
Sad je idealno vreme i za čišćenje korova oko grmova jer borovnica ima plitak koren i ne podnosi konkurenciju za hranjiva. Najteže je rešiti se poponca i pirike, naročito pirike, koja ima dubok i razgranat koren. Iako mnogi stavljaju malč korovi će rasti i moraće se čupati više puta tokom vegetacije. Zato je najbolje staviti propusnu foliju, koja propušta vodu, ali ne i korove i to je najbolje rešenje za njih.
Zašto se bakar koristi samo do otvaranja pupoljaka i čemu služi mineralno ulje?
Pošto je krenula vegetacija, odnosno, počelo je listanje, kasno je za upotrebu bakarnih sredstava. Potrebno je da se obavi prihrana vodotopivim organskim ili mineralnim đubrivima s fosforom i kalijumom, a isti se stavljaju i oko grmova, dve do tri šake.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
