Rezidba oraha: Formirati krunu, ukloniti konkurentne mladare, podstaknuti lisnu masu

Kod oraha (Juglans regia), kao kod ostalih voćaka, najvažnije je orezivanje u prvim godinama posle sađenja. Sadnice se prekraćuju krajem marta na oko 180 cm visine ili im se vrh sa pupoljkom oreže ukoliko imaju ovu visinu. Presek obavezno premazati kalem voskom. Sa rađanjem oraha i vršnim jednogodišnjim prirastom od 15 do 20 cm, rezidba treba da bude umerena. U tom slučaju, godišnje se obnavlja oko 10 odsto rodnih grančica.

Merama rezidbe počinje se sa formiranjem krune

Prvih godina orezivanjem se formira kruna. Sadnice se prekraćuju u proleće, krajem marta ili početkom aprila, bez obzira da li su sađene u jesen ili u proleće. Na koju će se visinu prekratiti sadnica zavisi od željene visine debla. Visina debla oraha je vrlo značajna, jer se ono upotrebljava za izradu prvoklasnog furnira. Pored toga, odabiranjem veće visine debla, može se uticati na smanjenje šteta od mrazeva.

Kruna mora biti toliko visoka da omogući nesmetan prolaz mehanizacije pri obradi zemljišta, zaštiti i drugim agrotehničkim merama, kao i mehanizovanu berbu. Deblo ne sme biti ni previše visoko, jer takve voćke kasnije počinju plodonošenje, daju manji prinos, teže se obavljaju mere zaštite i njen efekat je manji, skuplja je rezidba, zaštita i berba. Visina debla od oko 150 do 180 cm se smatra optimalnom za savremen uzgoj oraha. Zato se sadnice prekraćuju na visinu od 170 - 200 cm od zemlje.

Rezidbom oraha pravimo ravnotežu između rasta i rodnosti stabla

Presek treba da je vrlo malo kos (skoro ravan) na 0,5 cm iznad dobro razvijenog pupoljka. Presek treba premazati kalem voskom. Umesto skraćivanja može se ukloniti samo vršni pupoljak da bi se razvila kotlasta kruna. Sadnice oraha koje nisu više od 180 cm ne treba prekraćivati. Merama rezidbe na zeleno počinje se sa formiranjem krune već u toku prve godine.

Kako regulisati mladare?

Za razliku od breskve, gde se radi formiranja kotlaste krune ostavljaju tri osnovne (ramene) grane, pod uglom od oko 120°, kod ovog voća se može ostaviti i četiri, a izuzetno i pet grana, s tim da jedna grana ne dođe iznad druge. Vertikalno rastojanje između ramenih grana treba da bude 10 - 15 cm. Rezidbom na zeleno, čim prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva i kad su izrasli mladari od nekoliko centimetara, uklanjaju se mladari koji bi mogli biti konkurenti budućim ramenim granama, čime se hrana usmerava u mladare koji su izabrani za buduće ramene grane. Kod sorti koje imaju oštar ugao grananja, tj. čije grane rastu više vertikalno, treba uklanjati sva glavna okca, a ostavljati suočice.

Mogu se uklanjati i kada se razviju u mladar dug četiri do pet centimetara. Grane koje se razvijaju iz suočica imaju znatno veći ugao u odnosu na vodilicu od grana koje se razvijaju iz glavnog pupoljka. Mladare koji se razvijaju ispod onih odabranih za ramene grane treba ostaviti da bi sadnica u toku prve godine imala što veću lisnu masu. Pošto su ovi pupoljci po položaju niži, slabije će se razvijati i neće konkurisati ramenim granama. Uopšte, u prvoj godini po sadnji grane voćki se slabije razvijaju, pa ih praktično ne treba rezati jer će nerezane dati veću lisnu površinu, a veća lisna lisna površina znači i brži razvoj korena.

U drugoj godini posle sadnje letorasti često porastu 150 cm i više. Zato se u proleće treće godine oni prekraćuju za 1/4 do 1/3 radi izazivanja boljeg grananja. Letorasti se orezuju na spoljašnji pupoljak. I narednih godina, ako se na vreme i kvalitetno obavljaju sve potrebne agrotehničke mere, biće dobar porast letorasta koje u proleće, radi boljeg grananja, treba prekraćivati za četvrtinu do trećine njihove dužine ili im uklanjati samo vršne pupoljke. Rezidbom na zeleno se uklanjaju mladari koji se razvijaju na neželjenom mestu i to što ranije, kako bi se trošilo što manje materija za njihov porast.

Jača rezidba - intezivnije đubrenje

Rodna stabla oraha takođe treba orezivati, ali ne tako intezivno kao na primer breskvu ili jabuku. Rezidbom se umanjuje ogoljavanje donjih grana i pomeranje roda u vršne delove krune. Rezidba se mora posmatrati povezano sa ostalim agrotehničkim merama (ishranom, navodnjavanjem itd.). Jače se orezuju stabla slabog porasta, pri čemu se prekraćuju višegodišnje grane, da bi se izazvao jači porast letorasta. Jača rezidba stabala mora biti praćena intezivnijim đubrenjem.

Uspešno se gaji sa opisanom kotlastom, ali i sa piramidalnom krunom, odnosno krošnjom.

U SAD se orah orezuje i mehanizovano pomoću neke vrste kosačice, s tim što se kruna formira u vidu širokog živog zida. Na taj način se orezuje obično svake druge ili treće godine.

Sadnju oraha možete da obavite i u proleće

Kod starijih stabala rezidbom se uklanja i jedan broj starijih grana i grančica. Neke se grančice u osnovi orezuju, dok se druge prevode na grančicu koja nastavlja kao produžnica.

Jednogodišnje grančice po periferiji krune se ne orezuju. Nosioci su roda.

Ako treba ukloniti deblje grane iz krune oraha, rezidbu treba obaviti krajem marta oštrom testerom na oko 10 cm od osnove i ostaviti nekoliko dana da se sokovi cede iz preseka. Posle toga patrljak treba ukloniti do osnove, presek zagladiti oštrim nožem i obavezno premazati kalem voskom.

Ukoliko se u zasadu oraha kao međukultura gaji kajsija, nju, zbog apopleksije, treba orezivati samo tokom vegetacije.

_{Naslovna fotografija: Facebook/Agronomski konsalting BiH - Projektiranje voćnjaka}