Šta je potrebno da posadite ribizle?

Ribizla je bobičasta voćna vrsta koja nije zahtevna u pogledu uzgajanja. Pripada rodu Ribes koji ima preko 150 vrsta, a vodi poreklo iz severnih područja Evrope i Azije. Na planinama još uvek možemo pronaći divlje ribizle. Plod je bobica koja raste u grozdu i može biti crvena Ribes rubrum, crna Ribes nigrum i bela ribizla Ribes album. Biljka formira žbun, čije dimenzije zavise od sorte, uslova i načina gajenja. Bobice ribizle sadrže mnoštvo korisnih materija i najbolje ih je koristiti u svežem stanju ili kao sveže iscjeđen sok. Od bobica se može pripremiti zimnica, razni sokovi, marmelade, džemovi, želei, kompoti, a koristi se u gastronomiji za pripremu poslastica i soseva.

Sadnja ribizle

Za sadnju ribizle odabrati osunčano, mesto gde je dobra propustiljivost vode i sa dobrim provetravanjem. Biljka ribizle ne podnosi stagniranje vode. Takođe, ribizla ne podnosi ni uvale gde se zadržavaju magla i hladan vazduh. Grm ribizle je dugovečan, živi preko 20 godina, i zato je veoma važno odabrati pogodno mesto za sadnju.

Sadnice ribizle treba da su zdrave, bez simptoma oštećenja od insekata ili oboljenja. Nadzemni deo sadnice treba da ima od jednog do tri dobro formirana letorasta dužine od 20 cm do 30 cm. Debljina letorasta u osnovi je oko 1cm. Žile korena su zvezdasto raspoređene. Dužina dobro razvijenih žila je oko 20 cm.

Kada kupujete sadnice obratite pažnju da sadnice imaju potrebnu prateću dokumentaciju o sortnoj čistoći, fitosanitarno uverenje o zdravstvenom stanju.

Trikovi za uspešno gajenje ribizle

Sadnja ribizle se obavlja od jeseni do ranog proleća. Saditi možemo čim opadne lišće u jesen. Sa sadnjom u proleće bi trebalo poraniti, zbog ranog kretanja vegetacije ribizle. Ukoliko sadite ribizle tokom proleća, obratite pažnju na vremenske uslove, jer je ribizla osetljiva na kolebanja temperature i pojavu mraza.

Pre sadnje potrebno je pripremiti sadnicu i iskopati sadne rupe. Sadnice pregledajte, odstranite sve polomljenje i oštećene žile korena i letoraste nadzemnog dela. Žile korena skratite na 10 cm do 15 cm, a ukoliko su već skraćene napravite novi rez. Pravljenje novog reza će podstaći formiranje novih žila i granjanje korena. Koren sadnice se može osvežiti potapanjem u rastvor ilovače, kravlje balege i vode u odnosu 1:1:1 najmanje jedan sat.

Sadne rupe su dimenzija 40 x 40cm. U sadne rupe se dodaje organsko đubrivo, a koren sadnice ne sme imati direktan kontakt sa đubrivom. Tehnika sadnje je ista kao kod sadnje drugih voćnih sadnica, a nakon što smo posadili, sadnicu dobro zalijemo vodom. Dubina sadnje treba da je od 3 cm do 5cm dublja nego što je bila posađena sadnica u rasadniku.

Razmak sadnje i formiranje žbuna ribizle

Ribizle se sade pojedinačno, a posađenim sadnicama treba dati prostor da  neometano rastu i razvijaju se. Najčešće se sade u pojedinačnim redovima, a od žbunova ribizle može se formirati veoma dekorativna živa ograda.

Međuredni razmak je od 2,5 do 3m, dok je razmak u redu oko jedan metar. Na razmak utiče odabir sorte, parcele, uslovi gajenja i provođenja agrotehnike. Mlade sadnice je potrebno redovno okopavati i đubriti. Tokom sušnih godina obezbediti zalivanje biljaka. U zavisnosti od temperaturnih uslova zalivna norma se kreće i do 10 l po jednoj biljci.

Posađene sadnice je tokom ranog proleća potrebno orezati, odnosno prikratiti. Ovaj zahvat će poboljšati razgranjavanje i formiranje žbuna ribizle. jetoraste prikratiti na tri do četiri pupoljka. Tokom druge godine odstraniti suvišne priraste koji zagušuju unutrašnjost žbuna i koji se preklapaju. Letoraste koje smo ostavili prikratiti.

Rezidba se prilagođava sorti ribizle i postoje određene različitosti u rezidbi. Te različitosti se pre svega odnose na dužinu rodnih grana koja varira od 5 cm do 20 cm, a to utiče na intenzitet rezidbe. Glavni cilj rezidbe je da se stvori veza između vegetativnog rasta i formiranja rodnih grančica.

Prvi rod u trećoj godini

U trećoj godini očekujemo prvi rod ribizle koji se kreće oko 1kg po žbunu. Sledećih godina iz žbuna se uklanjaju stare grane, kako bismo podstakli formiranje novih mladica, koje će doneti rod. Osim sadnje ribizle u žbunastoj formi, ona može da se uzgaja i kao stablašica. Tada se sadnica dobija kalemljenjem željene sorte na zlatnu ribizlu, koja ne formira grm.