Suzbijanje lišajeva na voćkama

Lišaj je vrlo specifična zajednica dva organizama (alge i gljive), koji žive u tzv. simbiozi ili suživotu, od kojeg oba ova organizma imaju zajedničku korist. Od algi su zastupljene uglavnom zelene ili modrozelene alge (Chlorophyta i Cianophyta), a od gljiva najčešće gljive mešinarke (Ascomycotina), čija se plodna tela (askusi) vrlo lako uočavaju u unutrašnjosti tela lišaja.

Nisu paraziti na biljkama, iako se tako na prvi pogled čini

Lišaj kao zajednica funkcioniše tako da alge fotosintezom stvaraju organske materije, a gljiva nabavlja vodu i mineralna hraniva, pa se tako nadopunjuju. Nisu paraziti na biljkama, iako se tako na prvi pogled čini. Žive samo na površini biljnih organa, pa spadaju u tzv. epifite, ali od biljaka ne uzimaju vodu i hranjive materije, što znači da ne ulaze u biljno tkivo kao paraziti.

Međutim, njihova pojava, uprkost tome što nisu paraziti, posredno može izazvati štete na biljkama, jer mogu smanjiti životni potencijal biljke, ali i mogu biti pogodno stanište za naseljavanje nekih štetočina.

Lišajevi - štete li voćkama i zbog čega su korisni?

Lišajevi se obično javljaju na starijim voćkama 

Postoji više od 15.000 vrsta lišajeva, a nauka ih svrstava u vrlo dobre bioindikatore ili biološke pokazatelje čistoće vazduha i sveukupne čistoće staništa i okoline.

Obično se javljaju na starijim voćkama, a ako počnu da se javljaju i na mladim, onda je to znak da su te voćke slabije kondicije, odnosno da su oslabljene od raznih faktora nepovoljne sredine. Gotovo se nikada ne javljaju u intenzivnim voćnim zasadima, ili vrlo retko, i to samo u slučaju ako se ne sprovodi uobičajena zaštita fungicidima, kažu u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Srbije. 

Većina fungicida, pogotovo onih na bazi bakra, prilično dobro suzbija lišajeve

Naime, većina fungicida, pogotovo onih na bazi bakra, prilično ih dobro suzbija, pa se lišajevi iz tog razloga nikada ne javljaju u voćnjacima s redovnom zaštitom fungicidima. Sa druge strane njihova pojava na voćkama je najbolji znak dobrih ekoloških uslova koji vladaju u voćnjaku. Nikada ne rastu tamo gde je vazduh zagađen i gde postoji rezidua ili ima toksičnih ostataka.

Neki lišajevi mogu biti izrazito dekorativni (Usnea spp.), pa su jako omiljeni na ukrasnim drvenastim vrstama u kućnim vrtovima.

Na šljivi se pojavljuje najčešće lišaj pod nazivom, Evernia prunastri, a na orahu žuti lišaj Xanthoria parietina. Na njih dobro deluju svi bakarni fungicidi, pa se kasnim zimskim prskanjem i tretiranjima na početku vegetacije, koja se redovno sprovodi u voćnjacima, ujedno suzbijaju i lišajevi. Ostale hemijske mere suzbijanja nisu potrebne.