Trešnje od truleži ploda mogu spasiti soda bikarbona i mleko: Evo kako

Najznačajnija štetočina trešanja, trešnjina muva, ove godine nije pričinila veliku štetu zbog hladnog vremena tokom i posle cvetanja, ali je prouzrokovač truleži ploda, Monilinia fructigena, itekako prisutna.

Trulež ploda trešanja javlja se pred berbu. Ova bolest znatno obara cenu i može da desetkuje rod.

Starija stabla su rizična

Širenju gljivice pogoduje toplo i vlažno vreme, uz povremenu kišu ili pljuskove, kao i slaba osvetljenost krošnje. Ovo je naročito izraženo na starim, bujnim stablima, koja se retko ili nikako ne orezuju. Simptomi su u vidu svetlih pega na površini ploda koje ubrzo tamne, postaju vodenaste, a na kraju, dolazi do razvoja plesni, odnosno, buđavosti plodova. Redovno orezivana stabla, sa svetlijom i otvorenijom krošnjom, manje su izložena napadu.

Simptomi se brže razvijaju ako je plod napala trešnjina muva, i to na mestu uboda u plod, kao i na mestima gde se dodiruju plodovi.

Zaraza brzo prelazi sa zaraženih na zdrave plodove, a svi plodovi postaju suvi i mumificirani. Širenju pogoduje i pucanje plodova zbog čestih padavina tako da su sorte sklone pucanju više osetljive.

Ograničen izbor zaštitnih sredstava

Što se tiče zaštite, na tržištu postoji ograničen broj sredstava s kratkom karencom. Stručnjaci, najčešće, preporučuju fungicide na bazi fenheksamida, ciprodinila/fludioksonila i fluopirama/tebukonazola.

I organski preparati mogu da pomognu. Soda bikarbona i mleko smanjuju površinski napon i usporavaju širenje bolesti. U jedan litar mleka rastvori se 40 grama sode bikarbone, pa se sve razrijedi u 10 litara vode.

Siva plesan preti jagodama: Do infekcije dolazi za nekoliko sati

Mogu da se koriste sami ili u kombinaciji, a osim njih, sredstva na bazi smeđih i crvenih algi, uz dodatak organskog azota i ugljenika, takođe mogu dosta da pomognu u sprečavanju širenja bolesti. Ova sredstva nemaju karencu i bezbedna su za upotrebu.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor