Berba trešanja dostiže vrhunac. Ove godine, za razliku od prošle, dosta roda je ostalo na granama.
Najznačajnija štetočina trešanja, trešnjina muva, ove godine nije pričinila veliku štetu zbog hladnog vremena tokom i posle cvetanja, ali je prouzrokovač truleži ploda, Monilinia fructigena, itekako prisutna.
Trulež ploda trešanja javlja se pred berbu. Ova bolest znatno obara cenu i može da desetkuje rod.
Širenju gljivice pogoduje toplo i vlažno vreme, uz povremenu kišu ili pljuskove, kao i slaba osvetljenost krošnje. Ovo je naročito izraženo na starim, bujnim stablima, koja se retko ili nikako ne orezuju. Simptomi su u vidu svetlih pega na površini ploda koje ubrzo tamne, postaju vodenaste, a na kraju, dolazi do razvoja plesni, odnosno, buđavosti plodova. Redovno orezivana stabla, sa svetlijom i otvorenijom krošnjom, manje su izložena napadu.
Simptomi se brže razvijaju ako je plod napala trešnjina muva, i to na mestu uboda u plod, kao i na mestima gde se dodiruju plodovi.
Zaraza brzo prelazi sa zaraženih na zdrave plodove, a svi plodovi postaju suvi i mumificirani. Širenju pogoduje i pucanje plodova zbog čestih padavina tako da su sorte sklone pucanju više osetljive.
Što se tiče zaštite, na tržištu postoji ograničen broj sredstava s kratkom karencom. Stručnjaci, najčešće, preporučuju fungicide na bazi fenheksamida, ciprodinila/fludioksonila i fluopirama/tebukonazola.
I organski preparati mogu da pomognu. Soda bikarbona i mleko smanjuju površinski napon i usporavaju širenje bolesti. U jedan litar mleka rastvori se 40 grama sode bikarbone, pa se sve razrijedi u 10 litara vode.
Siva plesan preti jagodama: Do infekcije dolazi za nekoliko sati
Mogu da se koriste sami ili u kombinaciji, a osim njih, sredstva na bazi smeđih i crvenih algi, uz dodatak organskog azota i ugljenika, takođe mogu dosta da pomognu u sprečavanju širenja bolesti. Ova sredstva nemaju karencu i bezbedna su za upotrebu.
Tagovi
Autor
