Uticaj zimskih mrazeva na voćke. Koje vrste su najotpornije?

Temperature vazduha, kako minimalne, tako i maksimalne, kod nas gotovo da ne predstavljaju ograničavajući faktor za uspešno gajenje skoro svih umereno-kontinentalnih voćaka. Izuzetak čine samo mesta na nadmorskij visini iznad 750 do 800 metara, gde temperaturni odnosi nisu povoljni za neke voćne vrste koje zahtevaju topliju klimu. Među njima su breskva, kajsija, dunja, orah, zimske sorte krušaka, kao i vinova loza.

Većina umereno-kontinentalnih voćaka može da raste i da rađa na temperaturama između 55 ^oC i -35 ^oC. Ipak, uspešna proizvodnja je moguća na temperaturama od 35 ^oC do -20 ^oC.

Koje vrste su najotpornije?

Među listopadnim, odnosno umereno-kontinentalnim voćkama najmanje zahteva prema toploti imaju: ogrozd, josta ili jošta, ribizla, leska ili lešnik i jabuka, a zatim dolaze višnja, trešnja, šljiva, kruška, malina, jagoda, mušmula, kupina, dunja, kajsija, orah, breskva, badem i aktinidija. Ovo jasno govori da toplota određuje granice dokle voćke mogu da se prostiru i gaje na sever i jug. To znači da je toplota u tesnoj vezi sa severnom geografskom širinom, a isto tako i sa nadmorskom visinom, ali opet u zavisnosti od geografske širine.

Dva su tipa mraza - kako zaštiti biljke?

Na mestima iznad 900 metara nadmorske visine letnje sorte jabuka i krušaka ponašaju se kao jesenje, a jesenje kao zimske, dok mnoge zimske sorte ne mogu ni da sazru. Do ovoga dolazi uglavnom zbog toga što se sa povećanjem nadmorske visine za svakih 30 metara temperatura vazduha smanjuje za 1 ^oC.

Listopadnim voćkama najviše odgovara umereno-kontinentalna klima, sa srednje godišnjom temperaturom između 10 i 14 ^oC i sa godišnjim padavinama od 700 do 1.200 milimetara po metru kvadratnom.

Otporne i na -30 ^oC

Prema niskim zimskim temperaturama najosetljivije su jednogodišnje, a tek posle dvogodišnje i starije grane. Od pupoljaka, cvetni su znatno osetljiviji nego lisni i drvni. Njihova osetljivost najviše zavisi od voćne vrste i sorte, a zatim od ishranjenosti i zdravstvenog stanja voćke i još nekih činilaca. Cvetni pupoljci su najosetljiviji kod breskve i badema, a potom i kod kajsije. Kod ovih voćnih vrsta oni izmrzavaju na -12 ^oC do -22 ^oC. Kod drugih voćnih vrsta - jabuke, kruške, šljive, trešnje, višnje, cvetni pupoljci ne izmrzavaju čak i na  -30 ^oC, pod uslovom da je zima postojana i bez velikih temperaturnih kolebanja.

U krajevima u kojima tokom zime, u januaru ili februaru, posle relativno visokih temperatura čak i do 20^oC nastupi jače zahlađenje, izmrzavanje pojedinih organa voćaka ili čitavih stabala može da nastupi i pri znatno nižim temperaturama, što se pre izvesnog vremena dogodilo kod šljive požegače.

Koren najosetljiviji na mraz

Od svih organa voćaka, korenov sistem je najosetljiviji. Tako, na primer, korenov sistem jabuke izmrzava na -15,5 ^oC, šljive na -11,5 ^oC, breskve na -10,5 ^oC i kruške na -9 ^oC.

Izmrzao koren poznaje se po tamnijoj boji preseka. Kod mladih voćaka se može ustanoviti po pojavama koje prate kretanje vegetacije: slabije i poznije listanje, bleđe lišće, osipanje pupoljaka, kržljav rast mladara. Ukoliko se uoče takve pojave, onda voćke treba jače pođubriti, zemljište održavati u obrađenom stanju, a u slučaju suše i navodnjavati, da bi se korenov sistem mogao regenerisati.

Kako i zašto orezivati korenje voćaka?

Na deblu i ramenim granama voćaka, oštećenja od zimskih mrazeva su ređa, a ogledaju se u vidu nekrotičnih pega, pucanja tkiva organa i sušenja kore. Ako oštećenja nisu velika i ako je kambijum (tvorno tkivo) ostao zdrav, regenerisaće se i kora i drvo.