Vetrozaštitnim pojasima popravite plodnost zemljišta, ali i broj korisnih insekata

Kada je u planu zasnivanje voćnjaka, veoma je važno imati u vidu da bi trebalo na odgovarajućim mestima podignuti vetrozaštitne pojase. Ovo je naročito važno na područjima koja su izložena delovanju jakih i čestih vetrova.

Kako objašnjava Dragan Bejatović, iz PSSRS, planiranje i projektovanje ovih pojaseva u zasadima, tačnije, definisanje njihovog mesta i pravca pružanja, u velikoj meri je olakšano ako poljoprivrednici poznaju reljef, pravac i brzinu vetrova u datom rejonu.

Za njihovu veću efikasnost, potrebno je razlikovati različite tipove. U zavisnosti od propusnosti vetra, postoje nepropusni koji se formiraju od tri do pet redova rastinja različite visine. Prvi red obično su žbunaste forme, zatim ide niže drveće pa na kraju ono visoko.

Drveće treba imati upotrebnu vrednost

Polupropusni grade se od stabala posađenih u jednom ili dva reda. Preporuka je da rastojanje bude što veće, a posebno su efikasni kada voćnjak nije na direktnom udaru jakih vetrova.

Tu je još i propusni tip pojasa, koji se formira tako što se na određenim rastojanjima ostave manji prolazi za vazdušne mase kroz koje će proći vetar, ali značajno manjeg intenziteta.

Zašto su važni zaštitni pojasevi u organskoj proizvodnji?

Za ove namene preporučljivo je da drveće ispunjava i određene kriterije. Tu se pre svega podrazumeva da može dobro rasti i razvijati se na datoj lokaciji, ali da to bude brže od voća koje će se tu uzgajati. Takođe, ne sme biti zajedničkih bolesti ili štetočina sa gajenim usevima. Trebalo bi da ima upotrebnu vrednost, da ne formira izdanke i da mu je krošnja dovoljno gusta.

Međutim, kod odabira adekvatnih stabala za ovu svrhu, osnovni faktor je da ono obrazuje visoku krunu i da je reč o brzorastućim četinarskim ili listopadnim vrstama. Kod nas se najviše primenjuju bagrem, lipa, topola, breza, smrča, bor, tuja, kao i svo ono drveće sa izrazitom piramidalnom krunom.

Veći je i broj korisnih insekata

Vetrozaštitne pojaseve trebalo bi saditi upravno na kretanje vazdušnih masa tako da strujanje vazduha manjim delom prolazi kroz krunu, unutar pojasa, a većim prelazi preko njega. Na ovakav način postiže se to da jači vetar prelazi preko voćnjaka i na većoj udaljenosti od njega ponovo nastavi svoje kretanje, u istom smeru zasada.

Njihov uspeh uslovljen je visinom stabla, brzinom vetra, kao i samom konstrukcijom pojasa. U cilju što bolje zaštite, površina bi trebalo da bude što veća. Pojas se podiže na izvesnoj udaljenosti od voćnjaka, zbog zasenjenosti. Ukoliko je pravac strujanja vazduha istok - zapad, rastojanje bi trebalo da iznosi 15 - 20 m, a pri smeru sever - jug, udaljenost bi trebalo da bude oko 10 m.

Značaj eko-koridora u organskoj proizvodnji

Pored toga, oni imaju velikog udela u smanjenju eolske erozije zemljišta, u očuvanju njegovog kvaliteta, kao i nivoa zemljišne vlage. Smanjivanjem jačine vetra u voćnjacima utiče se i na promenu mikroklime jer je dobro poznata činjenica da se na taj način smanjuje i isparavanje iz zemlje dok se relativna vlaga vazduha povećava za skoro 15 odsto, a manja je i količina prisutnog ugljendioksida u vazduha.

Takođe, u ovakvoj sredini prisutno je i više korisnih insekata (polinatora i predatora) koji utiču na povećanje oprašivanja i smanjenje broja štetnih insekata.