Višnja se i dalje bere: Rod obilan, plodovi sitni, a cena?

Čini se da berba višnje na području naše zemlje nikada duže nije trajala nego ove godine. Iako je prošla i prva polovina jula meseca, knjaževački voćari uveliko ubiraju plodove jedne od najznačajnijih voćnih vrsti kod nas.

Kada je reč o prinosu i kvalitetu, on zavisi od primenjenih agrotehničkih i hemijskih mera, ali i od lokaliteta i vremenskih uslova.

S tim u vezi razgovarali smo sa proizvođačem Gradišom Stojanovićem iz Vlaškog Polja kraj Knjaževca koji godinama gaji višnju na površini nešto većoj od hektar i po.

"Zasadi su stari sedam, 10 i 15 godina. Do sada smo obrali sve, osim mladih višanja. Za koji dan će berba biti potpuno gotova", kaže on za Agroklub.

Moguće prodati i pod 100 din/kg

Plodovi su, ističe ovaj voćar, krupni i zdravi, a sa jednog stabla bilo je tri do četiri gajbi koje teže po 14 kilograma.

"Čitav rod je otišao u prvu klasu po otkupnoj ceni od 80 dinara po kilogramu. Nešto sam načuo da će ovih dana ići i do 100", napominje Stojanović.

Kvalitet, nažalost, nije svuda isti. Na pojedinim lokalitetima u knjaževačkim selima Vasilj, Glogovac, Debelica, Jakovac i Vina višnja je sitnija nego što bi trebalo.

Proizvođač Zlatoljub Prvulović iz Jakovca je sa površine nešto veće od jednog hektara ubrao 11.200 kilograma višnje. Ipak, nije sve pripalo prvoj klasi.

"Osamdeset odsto plodova su otišli u prvu klasu po ceni od 80 dinara, dok je dvadeset odsto pripalo drugoj klasi za svega 50 dinara po kilogramu“, kaže Prvulović i dodaje da su krošnje bile pune, ali je plod, čak i pored adekvatne agrotehnike i zaštite, iz nekog razloga ostao uglavnom sitan.

Problemi sa štetočinama

Na nekim parcelama u ovom području, na plodovima se uočavaju oštećenja od grada, kao i prisustvo simptoma pegavosti lista čiji je prouzrokovač Blumeriella jaapii. Takođe, tamo gde su izostali hemijski tretmani protiv moniloze, zabeleženi su simptomi u vidu suvih grančica i mumificiranih plodova.

Na poljoprivrednom gazdinstvu Ilić iz Jakovca, žilogriz je ove godine znatno uticao na prinos.

Preti da uništi višnjike širom Srbije: Evo kako uništiti žilogriza

"Sa jednog hektara smo ubrali oko 11 tona, međutim, trećina od ukupne površine je propala, te smo imali samo 750 stabala za branje", navodi Biljana Ilić iz pomenutog knjaževačkog sela.

S obzirom na to da je godinama unazad širom zemlje organizovana isključivo mašinska berba, na području Knjaževca, cena berbe je ove godine iznosila 25 dinara po kilogramu.

Šta nakon berbe?

Prema rečima savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo Sanje Čokojević iz PSSS Knjaževac, nakon obavljene berbe potrebno je obaviti hemijski tretman protiv prouzrokovača bolesti, ali i grinja uz dodatak aminokiselina.

"Pre tretmana treba odraditi takozvanu zelenu rezidbu u cilju proređivanja krune i odstranjivanja oštećenih i polomljenih grana i grančica kao posledicu mašinske berbe", preporučuje savetodavac.

Na teritoriji Topličkog okruga višnja je dominatna voćna vrsta i zauzima više od 2.000 hektara površine. Berba je nedavno završena, a prema rečima savetodavca za zaštitu bilja, Nikole Milenkovića iz PSSS Kuršumlija, ove godine je prerodila.

"Iz razgovora sa proizvođačima, plodovi su na većini mesta sitniji nego inače. Berba je uglavnom protekla otežano, jer se višnja teško kidala i padala“, ističe on.

Pokrivena i berba i troškovi proizvodnje

Međutim, da li su proizvođači zadovoljni ovogodišnjom otkupnom cenom?

Prema rečima proizvođača Nebojše Jovića iz prokupačkog sela Vodice malo je onih čija je višnja otišla u prvu klasu.

"Prvog dana berbe bila je 50, narednih dana svega 45 dinara po kilogramu. Ako uporedimo cenu od prošle godine koja je iznosila više od 300 dinara, ove sezone smo zaradili toliko da platimo berbu i troškove proizvodnje“, kaže naš sagovornik i dodaje da nije problem uložiti već i nešto zaraditi.