Za 30. rođendan posadio 30 stabala oraha

Poklone za rođendan vrlo rado prihvatamo, radujemo im se i nestrpljivo iščekujemo, ali retko smo mi ti koji za "naš" dan darujemo - jedan od tih retkih je Emanuel Veverica iz Bele Crkve u Banatu. Za svoj 30. rođendan odlučio je da porodici, prijateljima, poznanicima, komšijama i svim meštanima tog mesta pokloni 30 stabala oraha. Posadio ih je pre skoro tri nedelje u aleji između Bele Crkve i reke Nere.

"Tu su već bili posađeni orasi, ali neke sadnice su se osušile, neke se nisu primile i ja sam odlučio da popunim to što nedostaje. Sadim inače svake godine jer mi je cilj da svom gradu ostavim nešto, a ove sam poželo da to bude aleja prema Neri jer je to ujedno i šetačka zona, dosta ljudi se tim putem opušta, uživa, to je nekad bilo ispunjeno drvećem i jako lepo, sada želim da to oživim", objašnjava Veverica.

Ako ne bude padavina - tu su baloni sa vodom

Bela Crkva je, napominje naš sagovornik, dobro podneblje za orah, gotovo svako stablo se primi i još bolje rodi.

"Prema Neri ima nekoliko starih oraha i kad dođe septembar, oktobar, ljudi idu i skupljaju ih. Odlično je zemljište za njih. Samo ih u toku prve godine treba obilaziti i zalivati ako dođe do suše. Ja ću u narednih 365 dana da pazim na ove moje tek posađene, dao sam sebi zadatak, ako ne bude dovoljno padavina, stavljam balone sa vodom u automobil i idem da zalivam i održavam."

U planu i dud, jasen, hrast

U roku od tri dana sva stabla bila su ukorenjena. Kaže, moglo je i brže, ali košava i hladno vreme su malo usporili sadnju. Ipak, misija je ispunjena, a na ovome neće stati.

Izbor mesta i zemljišta za podizanje višegodišnjih zasada

"Sadio sam po 10 sadnica svakog dana. Sve sam sam uradio. Meni nije teško, ali bih voleo da se više ljudi angažuje po ovom pitanju. Evo pripremam oko 100 komada za sledeću godinu. Još razmišljam gde ću, ali uvek se nađe mesto za to, fali nam mnogo više drveća i zelenila od onoga što imamo trenutno", meštanin ovog banatskog mesta.

Jedan prijatelj doneo mu je 40-ak sadnica duda kojima će takođe 2021. naći mesto u okolini Bele Crkve.

"To ću da posadim u dvorištu i biće spremni za sledeću sezonu. U planu imam i hrast, jasen i orah naravno. Mi treba da sadimo kvalitetno drveće, i lipe i platane i kestenje, ali to izgleda da u poslednje dve, tri decenije više nije u modi."

Da li je pošumljavanje u modi?

Pošumljavanje je, napominje naš sagovornik, neophodno ako želimo da zaštitimo životnu sredinu i imamo zdravu klimu i bolji život.

"Trebalo bi da svako zna koliko znači jedno drvo, koliko upije u sebe ugljen-dioksida i koliko oslobađa kiseonika. To su naša pluća. Lepo kažu da su šume pluća i trebalo bi od malih nogu da deca uče o tome, da škole bar jednom godišnje organizuju masovnu sadnju", dodaje Veverica.

On je sam od detinjstva u tome. Sa nepunih 11 godina posadio je prvo drvo na jednom brdu u blizini. Otac ga je tome učio i sada iza sebe ima više stotina stabala koja mogu nositi njegovo ime - i orahe i bagrem, lešnik, dud....

"Prvobitno smo pošumljavali moje selo Češko Selo nadomak Bele Crkve, zatim i samu Belu Crkvu, a od pre nekoliko godina trudim se da ozelenjavam okolinu. Ako vidim da su se pojavile mladice ispod nekog drveta, rasadim, stavim kod mene u dvorište, sačekam jednu sezonu i onda posadim na nekom drugom mestu."

Sadnice dobija od "prvoklasnog" oraha

Sadnice oraha sam proizvodi, a sve to počelo je, kaže, slučajno. Ispred kuće ima tri velika. Ispod njih je uočio mladice koje niču svake godine i odlučio je da ne dozvoli da propadnu.

"To je prvoklasni orah, izuzetno dobro rađaju svake godine, neki su čak i crveni što je zanimljivo, taj plod je neverovatan, ali treba da prođe nekoliko godina da bih dobio prve. Nisu zahtevni za održavanje, zahvalno je. Bitno je samo da se oreže na vreme, da se ne razgrana u startu, da ga ne pustimo previše u širinu već da ide u visinu", kaže naš sagovornik i dodaje da ako hoće da sadi prema aleji onda mora da skrati donje grane oraha da bi mogao da napreduje ka gore što brže.

Zašto ulagati u sadnju drveća i kako održavati šumu?

Nada se da će njegova priča podstaknuti i ostale Belocrkvane, a i mnoge druge van Vojvodine, da iza sebe ostave bar jedno drvo - tako malo truda će, smatra, i sadašnjim i budućim generacijama učiniti život mnogo lepšim i boljim.