Zašto je značajno obaranje grana kod šljive?

Obaranje grana je u današnje vreme obavezna agrotehnička mera za sve proizvođeče, ukoliko žele da se uspešno bave voćarstvom i da njihov zasad brzo i redovno plodonosi. Kako objašnjava diplomirani inženjer voćarstva Srđan Stanojlović, obaranje grana se sprovodi i kod koštičavog voća, a naročito kod novih sorti šljiva i trešanja. On tvrdi da je dosadašnja praksa pokazala da je gajenje čačanskih selekcija (čačanska rodna, čačanska lepotica, pa i čačanska najbolja), a zatim i sorte stenlej, mnogo uspešnije, ukoliko se tokom prvih godina obavlja polaganje grana. Kod pomenutih sorti se grane prilikom porasta formiraju pod oštrim uglom, pa se pod teretom roda lako očenjavaju.

Za razvođenje se mogu koristiti različita pomagala

Da se to ne bi dešavalo, napominje Stanojlović, kod šljive se u prvoj godini nakon sadnje razvode prve, odnosno skeletne grane. One se razvijaju pod izraženo oštrim uglom. Razvođenje (povećanje ugla) radi se vrlo jednostavno: čačkalicama, rasponcima od drveta, metala ili plastike, štipaljkama, tegovima, kanapom ili na neki drugi način. Sve se to čini da bi ugao razvođenja prešao 45 stepeni. Najoptimalnije razvođenje mladih lastara je pod uglom 65-70 stepeni, a kasnije i teret roda dodatno obara granu.

Povijanje grana za veću rodnost i kvalitetnije plodove

Razvođenje obavljati u proleće

Stanojlović napominje da se razvođenje mladih lastara obavlja kod mladih voćaka i to od kraja maja do sredine juna, pa nadalje - vreme završetka intezivnog porasta lastara i prelazak u sekundarnu građu letorasta. Tako se postiže povećano formiranje cvetnih pupoljaka u prvim godinama, pa samim tim biljka ranije stupa u rodnost, dok skeletne grane u osnovi dobro srastaju, pa ne dolazi do njihovog očenjavanja pod teretom roda. Primenom ove mere i pravilnom rezidbom, postiže se regulisana i zadovoljavajuća rodnost, kao i visok kvalitet plodova i dug vek našeg zasada.