Zašto u septembru cvetaju višnje, ali i druge voćke? Šta možemo da uradimo?

Sve je više slučajeva koje nam prijavljuju čitaoci, da su procvetale višnje i leska. Ovoj pojavi svedoče i objave na društvenim mrežama.

Prema narodnom verovanju, ova pojava najavljuje jaku i dugu zimu. Uzroka je mnogo, a pogađa razne voćne vrste, najviše pripadnika porodice ruža (Rosaceae), kojoj uz višnje pripadaju i jabuke, kruške, dunje, kajsije, šljive i dr. 

Iscrpljuje voćku

Ovo je period opadanja listova i smirivanja procesa koji se odvijaju unutar stabla, odnosno žbuna. Međutim, pojedinih godina moguća je pojava cvetanja, čak i formiranje mladih plodova, što iscrpljuje voćku i ona nepripremljena ulazi u zimu, sklonija je izmrzavanju, pojavi oboljenja i napadu štetočina.

Uočeno je da ne nastaje tokom jeseni koja je oblačna i ne nastupa posle faze u kojoj voćke ulaze u mirovanje. Ovo može da bude i sortna karakteristika, jer su neke sorte sklonije ovoj pojavi.

Problem je što stablo tako ulazi u alternativnu rodnost što treba izbeći.

Kompleksni uzroci

Nastanku doprinose razni faktori koji mogu da deluju pojedinačno ili samostalno. Može se reći da spoljni faktori doprinose poremećaju koji se ispoljava kroz pojavu cvetova. Najčešći razlog je promena temperature i vlažnosti. Kada posle suvog vremena tokom avgusta dođe do nagle promene vlažnosti, padavina, ali se i dalje zadrži toplo vreme možemo da očekujemo pojavu cvetova. Isto je i u slučaju naglog zahlađenja, a posle toga bude duži period toplog vremena.

Intenzitet direktne insolacije može da bude okidač, ali i izloženost stabala raznim zagađivačima i promeni sastava vazduha koji cirkuliše. U nekim slučajevima do cvetanja dolazi posle nevremena koje nanosi mehaničko oštećenje, ali i zbog napada štetočina, posebno insekata, ili zbog pogrešne primene đubriva za prihranu.

Šta možete da uradite?

Cvetanje u ovom periodu nanosi veliku štetu stablima i žbunovima i potrebno ga je izbeći ili sanirati nastalu štetu kako stablo ne bi ušlo u alternativnu rodnost, izmrzlo ili zbog smanjenog imuniteta napadnuto od štetočina, stradalo zbog infekcija.

Kada izgubimo cvetne pupoljke, izgubili smo rod. Da bi to sprečili, u drugoj polovini vegetacije menja se sastav đubriva kojim obavljamo prihranu, smanjuje se sadržaj azota i povećava kalijuma, fosfora i drugih nutrijenata koji će da obezbede bolje sazrevanje plodova, ali i mladara, zarasta rana od opalih listova i ubranih plodova, nakupljanje više suve materije u stablu, što obezbeđuje pripremu za niske temperature koje slede. Sprovodi se kontrola štetočina i bolesti.

U jesenjem đubrenju voćnjaka nije potreban azot?

Kada je procvetalo najviše do jedan odsto cvetova to ne uzrokuje veliku štetu, ali sve preko tog obima je pod znakom pitanja. Treba znati da što je jesen toplija, cvetanje je intenzivnije.

U slučaju da je veća količina listova na stablu, potrebo je ukloniti zelenu masu, a stablo tretirati bakrom koji usporava procese. Vršne delove koji nose cvetove je potrebno odseći. U proleće pre kretanja vegetacije potrebno je obaviti rezidbu i ukloniti nerodne grane kako bi se uspostavila ravnoteža između rodnosti i rasta.