Jedni su za, a drugi protiv i obe grupe su u pravu. Šta onda treba da uradite?
Ostaviti ili sakupiti opalo lišće? Jedni su za, a drugi protiv i obe grupe su u pravu. Brojne su prednosti i mane lišća na zelenoj površini. Sada, u jesen, opada sa grana i ima ga u velikim količinama. Možemo da ga iskoristimo na razne načine, ali je važno o kakvoj vrsti drveta se radi i da li potiče sa zdravog stabla.
Kada ga ostavimo na površini travnjaka može da bude prirodno đubrivo, ali u debljem sloju, ako je još vlažno i teško, stvara sloj koji dovodi do propadanja trave. Najbolje ga je pograbuljati i nagrnuti oko stabala i žbunova, jer tako direktno đubrimo zonu korena.
Osim toga, može da deluje kao malč, termoizolacioni sloj. Kao malč se koristi i za gredice za povrće i cveće. Na stazama ga treba izbegavati ili kombinovati sa drugim materijalima, jer ga padavine čine klizavom površinom i može da bude opasno za hodanje, pogotovo za decu i starije osobe.
Ako imate veliku količinu, možete da napravite lišćar. U slučaju da možete kombinovati zelenu masu i osušeno lišće iskoristite ga za kompostiranje.
Prirodno je stanište za veliki broj životinja, najviše insekata. U sloju ispod lišća buja život. Poboljšava se kvalitet zemljišta, njegove vodno-vazdušne osobine, struktura i snabdevenost hranljivih materija. Zbog više insekata privlači ptice, ali i vodozemce.
Pored velikog broja prednosti ostavljanje ima i čitav niz mana. Pazite o kojoj vrsti stabla se radi. Neke u svojim listovima imaju materije koje mogu štetno da deluju na druge biljne vrste. Takav je orah.
Deblji slojevi sprečavaju rast trave. Pojedinih godina, zbog obilnih padavina oni trule.
Takođe, u slučaju da se radi o bolesnim stablima potrebno ga je sakupiti i uništiti, najbolje spaliti. Veliki boj prouzrokovača prezimljava u tkivu opalog lišća. Slična je situacija i sa brojnim štetočinama.
Ako je slučaj da imate problem sa bolestima i štetočinama, njegovo sakupljanje i uništavanje je obavezna sanitarna mera koju sprovodimo u cilju zaštite bilja.
Tagovi
Autorka
