Ako vaše paprike ili čili još uvek stoje na balkonu, terasi, dvorištu, nemojte dopustiti da smrznu i uvenu. Uz malo truda i pravilnu pripremu, biljka u tegli može uspešno da prezimi u kući ili zaštićenom prostoru.
Da li ste znali da paprika u svom prirodnom, tropskom staništu nije jednogodišnja kultura? Ona je zapravo višegodišnja drvenasta biljka koja u odgovarajućim uslovima može da živi i rađa nekoliko godina zaredom. U našim klimatskim uslovima uzgajamo je kao jednogodišnju isključivo zato što ne podnosi mraz i niske temperature.
Ako vaše paprike ili čili papričice još uvek stoje na balkonu, terasi ili u dvorištu, a noćne temperature su već znatno pale, nemojte dozvoliti da se smrznu i uvenu. Uz malo truda i pravilnu pripremu, biljka u saksiji može uspešno da prezimi u kući ili zaštićenom prostoru. U narednoj sezoni ranije će početi da raste, razviti bujniju krošnju i doneti obilniji rod.
Nagla promena mikroklime predstavlja najveći šok za biljku. Prelazak sa hladnog i vlažnog spoljašnjeg vazduha na suv i topao vazduh u zatvorenom prostoru može da izazove stres, opadanje preostalog lišća ili razvoj bolesti.
Zato je potrebna postepeno prilagođavanje. Nemojte saksiju iz prostora u kojem je temperatura od 5 do 8°C odmah unositi u zagrejanu prostoriju. Ostavite je dva do tri dana na zatvorenom balkonu, u hladnijem hodniku ili garaži sa prozorom.
Higijena i kontrola štetočina takođe su važne. Biljke koje su boravile napolju često na sebi imaju biljne vaši, crvenog pauka ili bele mušice. U toploj kući ove štetočine veoma brzo će se razmnožiti. Pre unošenja operite celu biljku i saksiju mlakom vodom pod tušem. Preventivno je poprskajte rastvorom kalijumovog sapuna, neem uljem ili blagim čajem od preslice.
Obavezno očistite supstrat tako što ćete ukloniti sve otpalo lišće i korov sa površine zemlje u saksiji kako biste sprečili razvoj gljivica.
Većina paprika na kraju sezone još uvek ima mnoštvo sitnih cvetova i plodova. Koliko god vam bilo žao, sve ih morate ukloniti.
Biljka tokom zime mora da štedi energiju za očuvanje korena i odrvenelih stabljika. Ako ostavite plodove i cvetove, potrošiće poslednje zalihe hranljivih materija na njihovo sazrevanje, što u uslovima slabog osvetljenja može da je oslabi.
Crvene, zelene i poluzrele paprike uberite. Dozreće na sobnoj temperaturi ako ih umotate u novinski papir ili stavite u papirnu kesu sa jednom jabukom. Sitne čili papričice možete ukiseliti ili iskoristiti za pripremu ljutih sosova.
Orezivanje se obavlja odmah nakon unošenja biljke u zatvoren prostor, dakle pre nego što nastupi faza potpunog mirovanja. Paprika dobro podnosi jaču rezidbu.
Prvo skratite glavne odrvenele grane na visinu od 15 do 20 cm iznad nivoa zemlje.
Secite neposredno iznad glavnog račvanja stabljike, u obliku slova "Y“, ili iznad zdravog kolenca.
Slobodno uklonite gotovo sve listove, naročito one koji su žuti ili oštećeni. Dovoljno je ostaviti samo nekoliko najmlađih na samim vrhovima grana. Ne brinite ako biljka ostane potpuno bez listova. Iz uspavanih pupoljaka na odrveneloj stabljici u proleće će izbiti novi, snažni izdanci.
Prostor u kojem će paprika provesti zimu zavisi od toga da li želite da potpuno miruje ili da polako nastavi vegetaciju.
Period mirovanja idealan je za biljku, pa je najbolje smestiti je u svetlu i prohladnu prostoriju s temperaturom između 10 i 15 °C, na primer u nezagrejanu sobu, zastakljeni balkon, svetlo stepenište ili garažu s prozorom. U tim uslovima biljka miruje, ne troši energiju i hranljive materije i lakše preživljava zimu.
Druga mogućnost je toplija prostorija, s temperaturom iznad 18 °C, na primer prozorska daska. U tom slučaju obezbedite joj što više prirodne svetlosti, najbolje pored prozora okrenutog ka jugu ili zapadu. Biljka će na toplom pokušati da raste, pa je važno da ne bude u mraku kako se novi izdanci ne bi previše izdužili i oslabili.
Zalivanje je najosetljiviji deo zimske nege. Koren tokom mirovanja troši veoma malo vode. Zalivajte biljku retko, tek kada se gornja trećina supstrata u saksiji potpuno osuši. U prohladnim prostorijama dovoljno je zalivanje jednom u dve do tri nedelje. Koristite isključivo odstajalu vodu sobne temperature.
Dodavanje đubriva tokom jeseni i zime podstaći će biljku na rast u nepovoljnom periodu ili može dovesti do oštećenja korena. S prihranom počnite tek krajem februara ili početkom marta, kada dani postanu duži i biljka počne da razvija nove zelene izdanke.
Prekomerno zalivanje najčešći je uzrok propadanja paprika tokom prezimljavanja. Vlažna zemlja u kombinaciji s hladnijim vazduhom siguran je put do truljenja korena.
Ne stavljajte saksiju direktno iznad radijatora. Vruć i suv vazduh isušiće preostale listove, a može da podstakne i pojavu crvenog pauka.
Ostavljanje plodova na biljci može da ugrozi njen opstanak. Pre unošenja pregledajte biljku, naročito donju stranu listova, stabljiku i površinu supstrata. Ako unesete biljku koju niste prethodno pregledali, do decembra bi biljne vaši mogle da se prošire i na vaše sobne biljke.
Krajem februara ili u martu, čim dobije više dnevne svetlosti i oseti blagi porast temperature, vaša paprika će početi da se budi. Iz odrvenele stabljike izrašće mladi, jarkozeleni listovi.
Tada postepeno povećavajte zalivanje, dodajte prvu, blagu prihranu, a kada prođe opasnost od prolećnih mrazeva, što je uobičajeno sredinom maja, iznesite je ponovo na osunčani balkon, terasu ili u dvorište.
Tagovi
Autorka
