Vertikalan uzgoj povrća i jestivog cveća - dekorativno i praktično

Postoje mnoge biljne vrste koje se mogu uzgajati vertikalno - u posudama, saksijama ili čak gajbama, a svojim će izgledom privlačiti pažnju. Kako rastu u visinu, neće zauzimati puno prostora na balkonu, terasi ili u dvorištu. I dok cvetaju, izgledaće atraktivno, a njihovi plodovi su ono što će vas oduševiti. 

Uzgoj voća u posudama - na balkonu ili terasi

U nastavku pročitajte koje sve biljke možete uzgajati u posudama uz odgovarajuće potpore kako bi izgledale što dekorativnije.

Paradajz je najomiljeniji, a indijski spanać može da naraste i do 10 metara

Paradajz je jedno od najomiljenijeg povrća, a lako se uzgaja pa čak i ako imate ograničen prostor. Uzgajanje ovog povrća u posudama nije teško, a važno je odabrati prave sorte (čeri, volovsko srce). Potrebno im je minimalno šest sati sunca dnevno, važno im je osigurati dosta velike posude i to dubine najmanje 25 cm, a uz biljku zabiti drveni kolac kako biste joj osigurali potporu. Redovno zalivajte, ali nemojte preterivati.

Malabarski ili indijski spanać (Basella alba) ima stabljiku koja može da naraste čak 10 metara u visinu. Njegovi listovi se jedu sirovi kao salata ili se kuvaju kao spanać. Bogat je vitaminima C i A te mineralima poput kalcijuma i gvožđa. Vrlo je produktivna biljka čak i u posudama jer se razvija dokle god ima povoljne uslove. Seme posejte u zatvorenom prostoru, a nakon opasnosti od pojave mraza iznesite biljke na otvorenom. Kako vreme odmiče, biljka postaje sve gušća, pa će berba biti intenzivnija, a biće joj potrebna i odgovarajuća potpora. U tu svrhu možete postaviti mrežu ili konopac uz kog će rasti. 

Dekorativna i jestiva lufa

Tikva lufa (Luffa cylindrica) se već dugo vremena više koristi kao prirodni sunđer nego kao hrana. Koristimo li plodove lufe za ishranu, berba plodova se obavlja pre nego što oni u potpunosti sazru odnosno oko dva meseca nakon setve kada plodovi budu veličine oko 15 cm i imaju zelenu koru koju je potrebno oguliti zbog gorčine. Za ishranu se može pripremati kao bilo koja druga tikva ili konzumirati sveža poput krastavaca, a jestivi su i njeni žuti cvetovi.

Tikva lufa, osim u ishrani, koristi se i u kozmetici

Ova biljka se može uzgajati i u posudama koji treba da imaju odgovarajuću drenažu što se postiže dodavanjem šljunka ili kamenčića na dno posude. Kako raste njena loza, može se peti uz ogradu, kolac i slično.

U saksijama se mogu uzgajati razne vrste pasulja

Egipatski ili indijski pasulj (Lablab purpureus) je brzorastuća jednogodišnja penjačica. Nakon ljubičastih cvetova dospevaju jestive mahune i zrna. Potrebno ga je saditi uz potpore poput stubova, ograda, mreža i slično, gde će moći da se penje. Iako dobro podnosi sušu, za vreme visokih temperatura prestaje cvetati, pa ga je potrebno redovno zalivati.

Kako posejati i uzgajati pasulj

U saksijama se može uzgajati i mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccineus) koji se često koristi kao dekorativna biljka zbog svojih lepih cvetova iako daje i jestivo lišće, mahune i zrno. Voli mnogo vode i sunca, a najbolje raste u blagim klimama bez ekstremnih vrućina ili hladnoće. Njegovoj lozi potrebno je osigurati dovoljno visoku i čvrstu potporu.

Meksički krastavac i grašak zahtevaju redovno zalivanje

Meksički krastavac (Sechium edule) je biljka iz porodice tikvenjača koja uglavnom uspeva na toplim i sunčanim područjima gde raste i nosi plodove tokom cele godine kao višegodišnja biljka, a kod nas zbog hladnih zima uspeva kao jednogodišnja. Zbog toga je dobra ideja, saditi ih u posude jer se mogu uneti unutra kada padne temperatura. Treba redovno zalivanje, ali ne preobilno. Sadi se u šire saksije, a može da naraste i do dva metra visine.

Osim meksičkog, za vertikalni uzgoj u posudama odličan je i običan krastavac - kornišon ili salatar. 

Grašak (Pissum sativum) je jedno od najboljih povrtarskih vrsta za uzgoj u saksijama. Raste brzo i ne zahteva previše brige. Za razliku od ostalih vrsta, grašak dobro podnosi i senku. Važno ga je redovno zalivati i osigurati mu dobar supstrat i drenažu. Budući da dobro podnosi i hladnoću može se sejati ranije. Visokim sortama treba osigurati potporu.

Cveće čiji su listovi i cvetovi jestivi

Dragoljub (Tropaeolum majus) nije samo biljka koja zbog svojih zagasito narandžastih cvetova izgleda efektno već je i jestiv. Osetljiv je na hladnoću i voli sunčane položaje sa što manje senke, a može se sejati oko voćaka i drugih većih biljaka. Posebno se dobro slaže uz paradajz. Koristan je stanar u vrtovima jer odbija lisne vaši, a ne vole ga ni mravi, puževi, miševi, gusenice.

Uzgajajte povrće i začinsko bilje na balkonu

Najvažnije je što su mu i cvetovi i listovi jestivi, a imaju ukusan i pikantan ukus. Listovi su bolji kada su mlađi, a izvor su vitamina C i gvožđa. Jedu se sveži kao salata, a cvetni pupoljci i nezreli plodovi mogu se konzervisati u sirćetu. Postoje visoke vrste koje mogu narasti i do dva metra, pa im je potrebno osigurati viticu za penjanje.