Kako ćemo proizvoditi dovoljno hrane u svetu bez dovoljno vode

Proteklog vikenda bio sam na Dunavu. Ne izgleda obećavajuće. Dugotrajna suša i toplotni talasi snizili su vodostaje Dunava i Rajne na vrlo niske nivoe, stvarajući probleme za rečni saobraćaj, energetiku i turizam širom Evrope. Na Rajni, jednoj od najvažnijih evropskih saobraćajnih ruta, brodovi zbog plitkog korita moraju da smanje količinu tereta, što povećava troškove prevoza i stvara probleme industriji.

Na Dunavu su posledice vidljive u više država kroz koje reka protiče. Nizak vodostaj otežava plovidbu, ugrožava snabdevanje i stvara probleme energetskom sektoru, jer pojedine elektrane zavise od dovoljne količine rečne vode za hlađenje. U Holandiji su zbog nedostatka vode uvedena i ograničenja u korišćenju vode, posebno u poljoprivredi.

Kod nas kiši nema ni na vidiku

U tekstu o filmu Mirasol - pogled prema suncu setio sam se prizora koji sam zatekao u Santjagu, glavnom gradu Čilea, gde me je umesto reke Mapočo, koja deli grad na bogati i siromašni, odnosno istorijski i moderni deo, dočekalo gotovo prazno, betonirano korito. Sličan prizor video sam i u Malagi, gde je reka Gvadalmedina tokom mog boravka takođe ostala bez vode.

A kod nas kiši nema ni na vidiku.

Dok se posledice suše sve češće osećaju i u Evropi, pitanje budućnosti proizvodnje hrane postaje jedno od ključnih pitanja našeg vremena. Upravo tom temom bavi se knjiga Kraj obilja: Trka za hranu sve brojnijeg sveta (The End of Plenty: The Race to Feed a Crowded World) autora Džoela K. Borna Mlađeg, objavljena 2015. godine u izdanju W. W. Norton & Company. Knjiga povezuje budućnost svetske poljoprivrede, bezbednost hrane i posledice klimatskih promena.

Born je agronom i novinar. Diplomirao je agronomiju na Univerzitetu Severna Karolina (North Carolina State University), a magistrirao novinarstvo na Univerzitetu Kolumbija. Dugi niz godina radio je kao saradnik časopisa National Geographic, izveštavajući o poljoprivredi, vodi, životnoj sredini i bezbednosti hrane.

Centralno pitanje knjige jeste kako prehraniti gotovo deset milijardi ljudi sredinom ovog veka, dok klimatske promene, degradacija zemljišta i nestašica vode sve više otežavaju proizvodnju hrane. Born podseća da je Zelena revolucija u drugoj polovini 20. veka, zahvaljujući novim sortama, đubrivima, pesticidima i navodnjavanju, omogućila najveći rast proizvodnje hrane u istoriji, ali uz posledice poput iscrpljivanja zemljišta, prekomerne potrošnje vode i zagađenja životne sredine.

Putovanje kroz više kontinenata

Kraj obilja zasniva se na autorovim putovanjima kroz više kontinenata. Born obilazi poljoprivrednike, naučnike i istraživačke centre u Severnoj Americi, Evropi, Aziji i Africi - od ukrajinskih žitnih područja i kineskih instituta za očuvanje biljnih resursa do afričkih zajednica koje pokušavaju da povećaju proizvodnju uprkos ograničenim mogućnostima. Kroz njihove priče pokazuje da za globalni problem nedostatka hrane ne postoji jedno jedinstveno rešenje.

Pirinač kao temelj civilizacija, privrede i društava

Veliki deo knjige posvećen je klimatskim promenama i njihovom uticaju na poljoprivredu. Autor opisuje kako suše, toplotni talasi, poplave i ekstremni vremenski uslovi već smanjuju prinose ključnih poljoprivrednih kultura. Upozorava da je poljoprivreda, iako zavisi od stabilne klime, među sektorima koji su najizloženiji njenim promenama. Budućnost proizvodnje hrane vidi u efikasnijem korišćenju vode, očuvanju zemljišta i razvoju otpornijih sorti.

Jedna od vrednosti knjige jeste uravnotežen pristup. Born ne odbacuje moderne tehnologije poput precizne poljoprivrede, oplemenjivanja biljaka i navodnjavanja, ali razmatra i regenerativne modele proizvodnje, očuvanje lokalnih sorti i bolje upravljanje prirodnim resursima.

Suša nije neizbežna katastrofa

Posebno mesto zauzima voda kao ključni resurs buduće poljoprivrede. Knjiga upozorava da se oko 70 odsto svetske potrošnje slatke vode odnosi na poljoprivredu i da će njena dostupnost sve više određivati gde će biti moguće proizvoditi hranu. Navode se primeri područja koja se već suočavaju sa dugotrajnim sušama i iscrpljivanjem podzemnih voda, uz isticanje značaja prilagođavanja klimatskim promenama.

Sušu ne posmatra kao neizbežnu katastrofu, već kao rizik kojim se može upravljati. Smatra da su ulaganja u praćenje klime, prognoze i planove prilagođavanja znatno jeftinija od saniranja posledica velikih šteta.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor